Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr1 517/2021 od 13.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tužene i potvrđena označena prvostepena presuda, a stavom drugim izreke su odbijeni zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava (posebna revizija).

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23, u daljem tekstu: ZPP), s obzirom na to da je u sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneto više presuda kojima je tužbeni zahtev delimično odbijen, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Odlučujući o osporenoj presudi na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pred Privrednim sudom u Valjevu je 11.06.2009. godine pokrenut stečajni postupak nad H.K. „Celvlakno“ d.o.o, privrednim društvom koji posluje sa većinskim društvenim kapitalom. Stečajni sud je 28.09.2009. godine doneo zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, kojim je tužiocu, kao poveriocu u četvrtom isplatnom redu, priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 214.438,00 dinara. Prema izveštaju Privrednog suda u Valjevu St 41/2010 od 15.05.2020. godine, uz koji je dostavljen izveštaj stečajnog upravnika od 25.12.2019. godine sa specifikacijom kamate obračunate prostom metodom za period od 10.04.2007. godine do 11.06.2009. godine, ukupno potraživanje tužioca iznosi 117,357,77 dinara od čega glavni dug iznosi 85.269,00 dinara a zakonska zatezna kamata na glavni dug do otvaranja postupka stečaja, obračunata primenom prostog interesnog računa, iznosi 32.088,77 dinara. Rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 St 184/2018 od 26.03.2018. godine utvrđeno je da je u označenom stečajnom postupku povređeno tužiočevo pravo na suđenje u razumnom roku. Tužilac u stečajnom postupku nije naplatio svoje potraživanje.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužena odgovorna da naknadi imovinsku štetu tužiocu prouzrokovanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, u smislu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tužena odgovara za imovinsku štetu u situaciji kada je pravnosnažnim rešenjem utvrđeno da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku u kome on, kao bivši zaposleni kod stečajnog dužnika (privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom), bez svoje krivice nije naplatio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa. Navodi revizije da stečajni postupak nije okončan i da će tužilac svoje novčano potraživanje namiriti u tom postupku nisu od uticaja na pravilnost odluke u ovom sporu. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilac je stekao pravo da zahteva od tužene naknadu imovinske štete, u visini potraživanja nenaplaćenog u stečajnom postupku, bez obzira na to što stečajni postupak još uvek nije okončan. Isplatom naknade štete tužena stupa u stečajni postupak na mesto tužioca, i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini isplaćene naknade imovinske štete.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete.

U potraživanje koje je tužiocu priznato u stečajnom postupku glavnici je pripisana i zakonska zatezna kamata obračunata do dana otvaranja stečajnog postupka, a obračun zakonske zatezne kamate izvršen je primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, br. 9/01), kojom je bilo propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona primenom konforne metode. Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine („Službeni glasnik RS“, br. 73 od 27.07.2012. godine) utvrđeno je da citirana zakonska odredba, u delu koji glasi: „primenom konforne metode“ nije u saglasnosti sa Ustavom.

Prvostepeni sud je dosudio tužiocu naknadu štete u iznosu utvrđenom zaključkom stečajnog suda o listi utvrđenih i osporenih potraživanja od 28.09.2009. godine, smatrajući da se odluka Ustavnog suda ne može primentiti retroaktivno i da je protekao rok iz člana 61. istog Zakona o Ustavnom sudu za izmenu konačnog i pravnosnažnog pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog propisa.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene, ali nije posebno cenio njene navode da je potraživanje tužioca bilo nužno korigovati u pogledu načina na koji je obračunata zakonska zatezna kamata u skladu sa odlukom Ustavnog suda (preračunom na bazi prostog interesnog računa). Izloženo pravno stanovište prvostepenog suda, čiju ispravnost drugostepeni sud nije cenio kada je odlučivao o žalbi tužene, po shvatanju Vrhovnog suda nije pravilno.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavom sudu, propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati ne može ni dozvoliti, ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode, koja praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, što je suprotno načelu zabrane anatocizma sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate, koja se od pretpostavljene štete, pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrpljenu stvarnu štetu, što je suprotno načelima obligacionog prava i nije dozvoljeno.

Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period za koji se kamata obračunava. U situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata, obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa. U konkretnom slučaju, to je i učinjeno u postupku stečaja i novim obračunom stečajnog upravnika od 25.12.2019. godine utvrđena ukupna visina tužiočevog potraživanja od 117,357,77 dinara, od čega glavni dug iznosi 85.269,00 dinara a zakonska zatezna kamata na glavni dug do otvaranja postupka stečaja, obračunata primenom prostog interesnog računa, iznosi 32.088,77dinara.

Imajući izloženo u vidu, Vrhovni sud je delimično usvojio reviziju tužene i preinačio presude nižestepenih sudova, tako što je tužbeni zahtev odbio za iznos od 97.080,23 dinara koji predstavlja razliku između zatezne kamate obračunate do dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode i zatezne kamate obračunate do istog momenta primenom metode prostog interesnog računa i pripisane glavnici, pa je odlučio kao u drugom stavu izreke, primenom člana 416. stav 1. ZPP.

U preostalom delu revizija tužene nije osnovana, zbog čega je odlučeno kao u trećem stavu izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u četvrtom stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. i 2. ZPP, u vezi sa članom 153. stav 2. i 154. stav 1. istog Zakona, s obzirom na neznatan uspeh tužene u postupku po vanrednom pravnom leku i na činjenicu da troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni za vođenje parnice.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić