.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4188/2020
22.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Danijele Nikolić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Srzentić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4611/19 od 10.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 22.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4611/19 od 10.12.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4611/19 od 10.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P 1459/18 od 13.05.2019. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu vrati iznos od 399.573,64 dinara koji je obustavljen od utvrđenog iznosa invalidske penzije u periodu od 02.10.2010. godine do 22.06.2018. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.12.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do isplate, u mesečnim iznosima utvrđenim izrekom. Stavom drugim izreke, odbijen e tužbeni zahtev kojim je tražena isplata zatezne kamate na svaki pojedinačni mesečni iznos obustave od dana obustavljanja, pa do dana podnošenja tužbe 18.12.2018. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 53.500.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude, pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4611/19 od 10.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda (stav prvi izreke). Odbačena je žalba tuženog izjavljena protiv stava drugog izreke prvostepene presude (stav drugi izreke). Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka (stav treći izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku, izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg intersa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Sud je ocenio da se radi o potraživanju po pravilima o sticanju bez osnova i shodno tome primenio opšti rok zastarelosti potraživanja iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima. Takvo shvatanje je u skladu sa odlukom Ustavnog suda RS I Uo 277/16 od 21.12.2017. godine, kao i usaglašenom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava. Odluke na koje se tuženi poziva u reviziji nisu dokaz o različitom postupanje sudova u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji kao što je konkretna i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu kao što je konkretan.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je tužba podneta 18.12.2018. godine i da vrednost predmeta spora pobijanog dela 399.573,64 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija je odbačena kao nedozvoljena.
Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
