.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4189/2020
27.01.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Toplica Mladenović advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Ćosić advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine i predaje u državinu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 20/20 od 14.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 27.01.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 20/20 od 14.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Kragujevcu P 15/17 od 02.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je po osnovu ugovora o kupoprodaji stanova i poslovnog prostora u izgradnji zaključenog kod Opštinskog suda u Kragujevcu pod Ov. 11293/2007 od 12.09.2007. godine vlasnik nepokretnosti u sastavu poslovno-stambene zgrade u Kragujevcu, ulica ... broj .., na parceli .. upisanoj u list nepokretnosti .. KO Kragujevac 1 kao zgrada broj .., i to: lokala broj .. u prizemlju ulaza .. - lamela 1, koji odgovara posebnom delu zgrade broj .. korisne površine 46m2, upisan kao poslovni prostor - jedna prostorija za koju nije utvrđena delatnost i lokala broj .. u prizemlju ulaza .. - lamela 1 koji odgovara posebnom delu zgrade broj .. korisne površine 31m2, upisanog kao poslovni prostor - jedna prostorija za koju nije utvrđena delatnost, što bi tužena bila dužna da prizna i dozvoli da tužilja upiše pravo svojine na opisanim nepokretnostima u katastru nepokretnosti na svoje ime. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da se iseli iz označenih nepokretnosti u Kragujevcu, ulica ... broj .. i da iste slobodne od svih lica i stvari preda u državinu u roku od 15 dana od prijema otpravka presude. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da nadoknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 342.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude, a u slučaju neispunjenja ove obaveze u ostavljenom roku sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 20/20 od 14.05.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu P 15/17 od 02.10.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tužilje kao kupca i Preduzeća „Beogrand 80“ iz Raške kao prodavca zaključen je 12.09.2007. godine ugovor o kupoprodaji više posebnih delova poslovno-stambene zgrade u izgradnji u ulici ... broj .. (sada kućni broj ..) u Kragujevcu, pored ostalog i dva lokala u prizemlju koji su u listu nepokretnosti .. KO Kragujevac 1 sada upisani pod rednim brojevima .. i .. u sastavu zgrade broj .. . Ugovor o kupoprodaji je potpisao punomoćnik prodavca VV, suprug tužilje, na osnovu punomoćja Ov. 2222/04 od 10.12.2004. godine kojim je bio ovlašćen da u ime i za račun vlastodavca - Preduzeća „Beogrand 80“ zaključuje ugovore o kupoprodaji ili ugovore o zajedničkoj izgradnji za stanove na lokaciji ... u Kragujevcu, primi cenu i o tome izda potvrdu. Potpisi ugovarača overeni su kod suda istog dana pod Ov. 11293/2007. Označeno preduzeće bilo je investitor izgradnje objekta, odobrene rešenjem od 07.06.2005. godine. Između tog preduzeća i tužiljinog supruga - vlasnika Agencije za promet nepokretnosti „MIR“ iz Kragujevca, zaključen je 02.12.2004. godine ugovor o poslovnoj saradnji po kojem je Agencija dobila isključivo pravo da uz ugovorenu proviziju prodaje stambeni i poslovni prostor na označenoj lokaciji. Između GG - direktora i osnivača preduzeća i VV zaključen je i kod suda overen 25.08.2006. godine i ugovor o uređivanju međusobnih odnosa. Ugovarači su u tom ugovoru saglasno konstatovali da je VV uložio novčana sredstva koja mu se priznaju u učešće u izgradnji objekta i osnov prava na učešće u dobiti po završenoj izgradnji, srazmerno ulaganjima i saglasili se da VV može u toku gradnje prodavati stanove i poslovni prostor do ukupne vrednosti od 300.000 evra i da tako dobijenim sredstvima može do konačnog obračuna samostalno raspolagati. U ugovoru o kupoprodaji od 12.09.2007. godine označena je prodajna cena od 24.000.000,00 dinara, što odgovara protivvrednosti od 300.000 evra i konstatovano da je isplaćena u gotovini - predajom novca na ruke punomoćniku prodavca. O zaključenju tog ugovora punomoćnik je obavestio svog vlastodavca 17.09.2007. godine. Tužilji su kupljene nepokretnosti trebale da budu predate u posed i izvršen prenos prava svojine u roku od 24 meseca, računajući od 03.10.2006. godine, kao dana podnošenja prijave o početku radova. Preduzeće „Beogrand 80“ je 04.06.2008. godine zaključilo sa Preduzećem „Markes gradnja“ ugovor o zajedničkom finansiranju i izgradnji stambeno-poslovnog objekta po kojem njegovom saugovaraču, srazmerno učešću, pripada 82% izgrađenog objekta. Aneksom tog ugovora od 12.06.2008. godine Preduzeće „Beogrand 80“ je svoj udeo od 18% na objektu prodalo Preduzeću „Markes gradnja“. Tužena je ugovorom od 10.08.2009. godine od Preduzeća „Beogrand 80“ kupila dva lokala u prizemlju zgrade u ulici ... broj .. u Kragujevcu i u katastru nepokretnosti upisala se kao njihov vlasnik, a nalazi se i u posedu lokala. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 20/14 od 04.02.2016. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja, u odnosu na tuženo Preduzeće „Markes gradnja“ tražila utvrđenje prava svojine na posebnim delovima zgrade kupljenim ugovorom o kupoprodaji Ov. 11923/2007 od 12.09.2007. godine. Tužena je u toj parnici učestvovala kao jedan od umešača na strani tuženog preduzeća.
Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da su iste nepokretnosti prodate i tužilji i tuženoj.
U takvoj situaciji, sporni odnos ranijeg i kasnijeg kupca iste nepokretnosti raspravlja se primenom načela savesnosti i poštenja. Naime, ako je kasniji kupac znao ili mogao znati da je određena nepokretnost već ranije prodata drugom, smatraće se nesavesnim u smislu propisanih načela morala, savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava (članovi 10, 12. i 13. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno član 4. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). U tom slučaju raniji savesni kupac ima jači pravni osnov i kada je prodavac nepokretnost predao u državinu kasnijem nesavesnom kupcu, ili je nesavesni kupac ishodio upis u zemljišnu, odnosno drugu javnu knjigu. Raniji kupac ima jači pravni osnov i kada su svi kupci savesni, a ni jednom od njih nepokretnost nije predata u državinu, niti je neko od njih ishodio upis prava svojine u zemljišnu, odnosno drugu javnu knjigu. Jači pravni osnov, u slučaju savesnosti svih kupaca, ima onaj kupac koji je ishodio upis u zemljišnu, odnosno drugu javnu knjigu, bez obzira na to da li je nepokretnost nekome od njih predata u posed, jer samo upisani savesni kupac ispunjava oba uslova iz člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa - osnov i način sticanja. Iz istih razloga, kada su svi kupci savesni a ni jedan nije upisan u zemljišnu knjigu, jači pravni osnov ima onaj kome je nepokretnost predata u posed. Iako predaja u posed nije uslov za sticanje prava svojine na nepokretnosti, ipak ima značaj izvršenja ugovorne obaveze prodavca, a savestan posed dovodi i do održaja, pa ne bi bilo opravdano da se savesnom kupcu oduzima posed nepokretnosti.
U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak da tužilja nije dokazala nesavesnost tužene, odnosno da nije dokazala da je tužena u vreme kada je zaključila ugovor o kupoprodaji znala da je za iste nepokretnosti tužilja ranije zaključila takav ugovor. Ovakav zaključak nižestepenih sudova neosnovano se osporava navodom revizije da je tuženoj nesumnjivo bilo poznato da su sporni lokali bili predati u posed tužilji, po privremenoj meri određenoj rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P 3083/10 od 23.02.2010. godine i da je ona, kao savestan kupac, bila u njihovoj državini sve do marta 2011. godine kada je deposedirana na osnovu rešenja suda I. 9597/10.
Tužena je ugovor o kupoprodaji spornih lokala zaključila 10.08.2009. godine, pre donošenja rešenja o privremenoj meri na osnovu kojeg je tužilja stupila u posed spornih lokala, tako da naknadno ostvaren posed tužilje ne može imati uticaja na savestnost tužene - kasnijeg kupca. Dakle, obe stranke su savesni kupci istih lokala. Tužena se u katastru nepokretnosti (rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 12.03.2010. godine) upisala kao vlasnica spornih lokala i zato ima jači pravni osnov u odnosu na tužilju - ranijeg kupca, koja nije izvršila upis svog prava svojine. Zbog toga tužena ima pravo da predmetne lokale drži i tužilja ne može osnovano zahtevati njihovu predaju, u smislu člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Imajući izloženo u vidu, za odluku u ovom sporu nisu od značaja navodi revizije kojima se osporava zaključak nižestepenih sudova da tužilja nije dokazala da je prodajnu cenu isplatila u celosti.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
