Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4193/2022
28.04.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aca Stanojević, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Violeta Bojović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 20/22 (2018) od 12.01.2022. godine, u sednici od 28.04.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA se odlučivanje o reviziji tuženih, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž 20/22 (2018) od 12.01.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P 1442/2018 od 06.09.2021. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da zaostavštinu sada pok. GG biv. iz ... čini nepokretna imovina navedena ovim delom izreke. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu do 223.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž 20/22 (2018) od 12.01.2022. godine, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka iz stava drugog izreke prvostepene presude tako što je tužilac obavezan da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 312.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv drugostepenog rešenja, tuženi su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP. Naime, revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu procesnih odredaba ZPP u odnosu na visinu parničnih troškova, pa nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.