.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 420/2019
27.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stojan Popović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vuk Ranković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3976/16 od 09.06.2016. godine, na sednici održanoj 27.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3976/16 od 09.06.2016. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3976/16 od 09.06.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 49/15 od 11.03.2015. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 49/15 od 23.03.2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu, na ime duga po osnovu zakupnine stana isplati iznos od 1.950 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime duga po osnovu zakupnine stana isplati iznos od još 2.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na iznos glavnog duga od 4.050 evra plati domicilnu kamatu od 01.07.2004. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kompenzacioni prigovor tužene kojim je tražila da se obaveže tužilac da joj na ime duga za pružanje terapeutskih usluga isplati iznos od 3.580 evra. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3976/16 od 09.06.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđeno prvostepeno rešenje o ispravci od 23.03.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda sa ispravkom u stavovima prvom, drugom, četvrtom i petom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime duga, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je tužbeni zahtev delimično usvojen, a delimično odbijen i odbijen kompenzacioni prigovor. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužene ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, odnosno ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi duga, podneta je 25.04.2005. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.950 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
