U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca DOO Letina Novi Bečej, čiji je punomoćnik Ivana Mandić Košarka, advokat u ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Gligorić, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 869/19 od 14.05.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem Gž 869/19 od 18.06.2019. godine, u sednici veća od 09.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 869/19 od 14.05.2019. godine, ispravljena rešenjem Gž 869/19 od 18.06.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju P 144/18 od 28.11.2018. godine odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 1.342.367,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kako je navedeno u izreci (stav 1. izreke); obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 124.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav 2. izreke); tuženi je oslobođen obaveze plaćanja sudske takse u ovoj parnici (stav 3. izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 869/19 od 14.05.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem Gž 869/19 od 18.06.2019. godine, žalba tužioca je usvojena i prvostepena presuda ukinuta u prvom i drugom stavu izreke (stav 1. izreke); obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 933.228,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kako je navedeno u izreci (stav 2. izreke); odbijen je deo tužbenog zahteva preko dosuđenih do traženih 1.342.367,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom (stav 3. izreke); obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 175.570,81 dinara sa zakoskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav 4. izreke); obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 112.274,56 dinara (stav 5. izreke); odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka (stav 6. izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući je u usvajajućem delu i delu o troškovima postupka, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Tužilac je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio drugostepeni sud nakon otvaranja glavne rasprave, dana 09.05.2012. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji između tužioca, kao prodavca, i AA proizvodnja AA, kao kupca, čiji je predmet kupoprodaja stočne hrane iz proizvodnog programa prodavca sa sukcesivnim isporukama.

Tuženi je 01.11.2012. godine počeo uzgajanje 4000 pilića na farmi, a tužilac mu je isporučio hranu za piliće, Starter ili TP1, koji se pilićima daje u toku prve tri nedelje uzgoja, prvi put 31.10.2012. godine. Tuženi je u toku treće nedelje uzgoja pilića, kada je počeo da daje pilićima koncentrat TP2 koji mu je isporučio tužilac, primetio kod pilića dijareju. Tuženi je o tome telefonom izvestio BB, zaposlenog kod tužioca, nakon čega je lečio piliće kod privatnog veterinara. VV, vlasnik tužioca, je obavešten o događaju i u razgovoru sa tuženim je istakao da će problem rešiti. Tuženom je u daljem uzgoju pilića bio potreban koncentrat TP3 koji tužilac nije imao na lageru, pa mu je prvo isporučio koncentrat za ishranu krava, koji je tuženi mogao da koristi jer je proteinski, nakon čega je nastavio sa isporukom koncentrata TP3.

Tužilac je povodom isporuke koncentrata vršenih tuženom izdavao račune sa otpremnicama u periodu od 07.11.2012. godine do 05.01.2013. godine. Tuženi nije izvršio isplate po izdatim računima.

Prema stanovištu drugostepenog suda, tuženi je u obavezi da isplati tužiocu kupoprodajnu cenu jer mu je tužilac isporučio robu i dostavio račune sa otpremnicama, a tuženi je telefonom obavestio tužioca o skrivenim nedostacima isporučene hrane za piliće, ali nije zahtevao sniženje cene, ni naknadu štete, niti je raskinuo ugovor, već je nastavio da prima isporuke tužioca.

Revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nisu osnovani. Drugostepeni sud je za činjenice koje je utvrdio naveo jasne razloge koji su saglasni međusobno, kao i sadržini izvedenih dokaza, zbog čega ovaj sud nema razloga da sumnja u savesnost i brižljivost postupanja drugostepenog suda prilikom utvrđivanja bitnih činjenica. Shodno navedenom, nisu osnovani ni revizijski navodi kojima se ističe da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 1. u vezi člana 8. ZPP. Revizijski navodi kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 1. u vezi članova 231. i 355. ZPP, takođe nisu osnovani, jer je prema članu 231. stavu 3. tuženi imao obavezu da dokaže da potpisi na ispravama koje je dostavio tužilac nisu njegovi i jer obrazloženje presude sadrži propise na kojima je zasnovana presuda.

Pobijanom presudom je materijalno pravo delimično pogrešno primenjeno, ali to nije uticalo na zakonitost i pravilnost odlučivanja, pa suprotni revizijski navodi nisu osnovani. Drugostepeni sud je pravilno smatrao da se eventualni nedostaci isporučene hrane za piliće koje je uočio tuženi moraju smatrati skrivenim nedostacima, ali je pogrešno zaključio da je dovoljno to što je tuženi telefonom obavestio tužioca o uočenim nedostacima. U skladu sa članom 482. u vezi člana 484 ZOO tuženi je, kao kupac, dužan da o skrivenim nedostacima hrane za piliće obavesti tužioca bez odlaganja i pismeno tako što će bliže opisati nedostatak i pozvati tužioca da pregleda stvar. Tuženi je obavestio tužioca o nedostacima hrane za piliće telefonom, što prema imperativnim zakonskim odredbama nije dovoljno. Prema članu 488. ZOO samo kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku stvari može zahtevati uklanjanje nedostatka ili drugu stvar, sniženje cene, raskinuti ugovor, kao i naknadu štete u svim navedenim slučajevima. Tuženi nije blagovremeno i uredno obavestio tužioca o nedostacima hrane za piliće, zbog čega je izgubio prava kupca usled materijalnih nedostataka stvari iz člana 488. ZOO. Shodno navedenom, ne postoji pravni osnov za sniženje obaveze tuženog na isplatu prema tužiocu. Pobijanom presudom je na dosuđene iznose, u skladu sa pravilnom primenom člana 324. stava 1. u vezi člana 277. stava 1. ZOO, dosuđena zakonska zatezna kamata od dolaska tuženog u docnju, to jest od isteka roka za isplatu isporučene robe.

Drugostepeni sud je o naknadi troškova postupka odlučio na osnovu pravilne primene članova 153. stava 2. i 154. ZPP, kao i odredaba Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Zakona o sudskim taksama.

Shodno navedenom Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u tom postupku.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić