Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jasmina Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Nikić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 501/20 od 11.03.2021. godine, u sednici veća održanoj 20.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 501/20 od 11.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 501/20 od 11.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 459/19 od 11.02.2020. godine, stavovima prvim i drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiljama na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: tužilji BB za pretrpljeni strah 40.000,00 dinara i za pretpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti i dostojanstva 50.000,00 dinara, a tužilji AA za pretrpljeni strah 50.000,00 dinara i za pretpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti i dostojanstva 50.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose počev od 11.02.2020. godine, kao dana presuđeenja pa do konačne isplate, dok je odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim su tužilje tražile da se tuženi obaveže da tužiljama na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: tužilji BB za pretrpljeni strah preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 60.000,00 dinara i za pretpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti i dostojanstva preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 80.000,00 dinara, a tužilji AA za pretrpljeni strah preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 80.000,00 dinara i za pretpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti i dostojanstva preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 80.000,00 dinara. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiljama solidarno naknadi troškove postupka od 74.325,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Valjevu Gž 501/20 od 11.03.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog i stava drugog izreke, kao i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava u pogledu primene odredbe člana 192. Zakona o obligacionim odnosima, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koje je izraženo kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda. Revizijom tuženog se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 22.03.2019. godine, radi naknade štete. Vrednost predmeta spora ceni se u odnosu na svaku tužilju pojedinačno, s obzirom da tužilje nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP. Vrednost predmeta spora u odnosu na tužilju BB je 90.000,00 dinara, a u odnosu na tužilju AA je 100.000,00 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavljaju dinarsku protiv-vrednost ispod 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić