Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Nikolić, advokat iz ..., protiv tužene Opšta bolnica „Studenica“ Kraljevo, koju zastupaju Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kraljevu i Dejan Babić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 681/21 od 08.06.2021. godine, u sednici održanoj 31.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 681/21 od 08.06.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 681/21 od 08.06.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 1764/16 od 18.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime duga za period od avgusta 2014. godine zaključno sa junom 2015. godine isplati ukupno 336.140,04 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.10.2018. godine do konačne isplate, sa označenjem svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, kako je to bliže određeno tim stavom izreke, Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 36.023,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Kraljevu Gž 681/21 od 08.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 19.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), pošto ne postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti novog tumačenja prava. Predmet tražene pravne zaštite je isplata novčane naknade za rad tužilje u nadzornom odboru tužene zdravstvene ustanove, čiji je osnivač Republika Srbija, u periodu od 04.08.2014. godine do 09.06.2015. godine. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a izvedenim dokazima tužilja nije dokazala visinu naknade.

Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br.36/11...5/15), koji je bio na snazi u utuženom periodu, organ zdravstvene ustanove, između ostalog je, i nadzorni odbor (član 130. stav 1.), koji ima svoju nadležnost i način odlučivanja (član 138.), pri čemu se statutom zdravstvene ustanove uređuju pitanja od zanačaja za rad ustanove (član 141. stav 1.). Ovaj zakon ni jednom odredbom nije propisao naknadu za rad u nadzornom odboru zdravstvene ustanove. Zakonom o javnim službama („Službeni glasnik RS“, br.42/91...83/14), koji je bio na snazi u ovom periodu, propisano je da se na osnivanje, organizaciju i rad ustanova (što se odnosi i na zdravstene ustanove iz člana 3. stav 1. ovog zakona) shodno primenjuju propisi koji se odnose na preduzeća (član 12.) - što se u ovom slučaju odnosi na tada važeći Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br.36/11...5/20). Međutim, ni Zakon o javnim službama nije propisao pravo na naknadu za rad u nadzornom odboru kao jednom od organa ustanove (članovi 16. i 22.). Kod iznetog, na zdravstvene ustanove se ne primenjuje Zakon o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br.119/12 ... 44/14) koji je u članu 19. propisao da predsednik i članovi nazornog odbora imaju pravo na odgovarajuću naknadu za rad u nadzornom odboru. Stoga se ni visina potraživanja tužilje nije mogla veštačenjem utvrđivati na osnovu Odluke o kriterijumima i merilima za utvrđivanje visine naknade za rad u nadzornim odborima javnih preduzeća („Službeni glasnik RS“, br.102/16 od 20.12.2016. godine, koja je stupila na snagu 28.12.2016. godine), jer se ne primenjuje na zdravstvene ustanove.

U konkretnom slučaju tužilja nije dokazala postojanje prava na isplatu tražene naknade, ni njenu visinu, pa su nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi za pružanje tražene pravne zaštite tužilji, pri čemu se posebna revizija ne može izjaviti zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Revizijom tužilje se ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka koje bi ukazivale na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate podneta je 05.09.2016. godine, označena vrednost spora je 270.000,00 dinara, a nakon preinačenja tužbe od 06.11.2018. godine vrednost predmeta spora je 336.140,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić