U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Živanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i Izdavačkog društva „Ringier Axel Springer“ d.o.o. Beograd, čiji je zajednički punomoćnik Dušan Stojković, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 41/20 od 21.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 21.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 41/20 od 21.02.2020. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 330/2016 od 02.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, ugleda i prava ličnosti iznos od 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana isteka paricionog roka, do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi VV da po pravnosnažnosti presude, najkasnije u drugom broju medija dnevnih novina ''Blic'' objavi ovu presudu. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove postupka u iznosu od 142.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje ove presude, do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, delimično je odbijen, kao neosnovan, zahtev tuženih za naknadu troškova postupka u delu u kome su tražili da sud obaveže tužioca da tuženima plati zakonsku zateznu kamatu na iznos dosuđenih troškova postupka u iznosu od 142.900,00 dinara počev od 02.04.2019. godine, do dana nastupanja uslova za izvršenje presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 41/20 od 21.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su, kao neosnovani, zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom trećim izreke, odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv stava četvrtog izreke prvostepene presude kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018,), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka se revizijom tužioca određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dnevnom listu „Blic“ na stranama 10. i 11., u rubrici „Drušvo i ekonomija“, dana ...2016. godine, objavljen je tekst pod naslovom: „... „.... ...“. U tekstu se navodi da je devetorici sindikalnih lidera „DD“ aprilska plata znatno uvećana, jer su uz nju retroaktivno primili dodatak na funkciju za četiri meseca od januara do aprila, iako je ova naknada suprotna kolektivnom ugovoru. Navedeno je koliko su lideri sindikata primili uz aprilsku platu, kao i da je tužilac uz aprilsku platu primio i iznos od 27.284,00 dinara. Ime tužioca se pominje samo u antrfileu teksta, gde je novinar naveo iznose koji su predstavnici sindikata, među kojima je i tužilac, primili na ime zarade u aprilu mesecu 2016. godine. Objavljene informacije u tekstu pribavljene su od radnika „DD“ koji su smatrali da iznosi koje su predstavnici sindikata primili na iznos zarade u aprilu mesecu 2016. godine u stvari predstavljaju stimulacije za predstavnike sindikata, kao i od direktora Sektora ... poslove „ĐĐ“ EE i v.d. generalnog direktora „ĐĐ“ ŽŽ. Iznosi koji su navedeni kao dodaci na zaradu od meseca aprila 2016. godine dobijeni su prostom matematičkom operacijom, odnosno sabiranjem iznosa koji su navedeni u Urgenciji za rešavanje otvorenih pitanja o načinu obračuna zarade predstavnicima sindikata koji imaju plaćenu funkciju, a koji je naveden za svakog predstavnika ponaosob i koja Urgencija je saglasna sa potpisanim dogovorom br. 1/2016-1448 od 05.05.2016. godine, na osnovu koga je izvršen obračun zarade za april mesec 2016. godine. Ovu urgenciju, autor teksta je pribavio od ... direktora „ĐĐ“ EE. S obzirom da je obračun zarade izvršen sa korekcijama zarade od 01.01.2016. godine obračunski deo na zaradu iz aprila meseca 2016. godine je predstavljao zbir dodataka od meseca januara, pa zaključno sa aprilom mesecom 2016. godine. Tužilac nije osporavao sadržinu Urgencije, ali je osporavao pravnu prirodu iste. Autor spornog teksta je BB, VV je bio glavni i odgovorni urednik u vreme objavljivanja, GG urednik rubrike i „Ringier Axel Springer“ d.o.o. Beograd, izdavač javnog glasila „Blic“.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, ocenjujući neosnovanim istaknuti prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog VV, odbili kao neosnovan postavljeni tužbeni zahtev, primenjujući odredbe članova Zakona o javnom informisanju i medijima koji su bliže navedeni u presudama nižestepenih sudova, kao i član 200. Zakona o obligacionim odnosima, član 231. Zakona o parničnom postupku i član 10. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi, suprotno revizijskim navodima, pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Zakonom o javnom informisanju i medijima („Sl.glasnik RS“ br.83/14...12/16) propisano je da je javno informisanje slobodno i ne podleže cenzuri (član 4. stav 1.), da se putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona i da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju (član 5. stav 1. i 2.), a odredbom člana 9. istog zakona propisano je da su urednik i novinar dužni da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.

Tužilac do zaključenja glavne rasprave, u smislu odredbe člana 231. ZPP nije priložio, ni predložio, dokaze iz kojih bi se na pouzdan način utvrdio pravni osnov sporne isplate, kao i koliko su i po kojim osnovima lideri sindikata dobili na aprilsku platu, imajući u vidu da tužilac nije sporio da je određeni novčani iznos primio, što je i utvrđeno uvidom u njegovu platnu listu za april mesec 2016. godine. Pravilna je ocena nižestepenih sudova da se ove informacije mogu smatrati proverenim iz pouzdanih izvora i da je tužena BB postupala u svemu sa dužnom novinarskom pažnjom, kod utvrđene činjenice da je kao autor spornog teksta, objavljene informacije pribavila najpre od strane zaposlenih, čije tvrdnje je nakon toga proverila kod finansijskog direktora, i objavila iskaze i jednog od predstavnika sindikata i v.d. direktora „ĐĐ“, dajući na ovaj način priliku obema strankama da se izjasne na predočene činjenice. Pored toga iznosi koji su objavljeni proističu iz dopisa koji je tužena takođe pribavila od nadležnih iz „ĐĐ“ i to dokumentacije o Urgenciji za rešavanje otvorenih pitanja o načinu obračuna zarade predstavnicima sindikata koji imaju plaćenu funkciju, a koji je naveden za svakog predstavnika ponaosob i koja je saglasna sa potpisanim dogovorom od 05.05.2016. godine na osnovu koga je izvršen obračun zarade za april mesec 2016. godine, zbog čega se u konkretnom slučaju radi o informacijama o kojima javnost ima opravdan interes da zna.

U konkretnom slučaju, tužena je, kao autor teksta, pre objavljivanja spornih informacija postupila u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom primerenom okolnostima konkretnog slučaja, odnosno u kontekstu razumnih i dostupnih mera i sredstava u datoj situaciji je proverila istinitost objavljenih informacija. Tuženi, s obzirom na navedeno, ne mogu biti odgovorni za eventualno pretrpljenu štetu tužioca u vidu povrede časti i ugleda zbog objavljivanja nepotpune ili neistinite informacije o tužiocu, jer je na naslovnoj strani i u naslovu spornog teksta iskazan vrednosni sud i vrednosni iskaz dat na osnovu tvrdnji radnika „DD, a druga sporna informacija koja je objavljena u antrfileu „...“ ne predstavlja tvrdnju već je formulisana u formi pitanja, a pre svega zbog toga što objavljene informacije predstavljaju prenošenje informacija kao tvrdnji koje je tužena kao autor teksta pribavila na opisani način.

Suprotno navodima revizije, okolnost da li je istinitost informacije proverena dovoljnom pažnjom, analizira se u kontekstu razumnih, novinaru dostupnih mera i sredstava, što ne znači da je dopušteno objavljivanje samo ako je novinar stekao potpuno uverenje o istinitosti, ne zahteva se utvrđenje istinitosti činjenica kao u sudskom postupku, u smislu otklanjanja svake razumne sumnje, a za slobodu izražavanja i objavljivanja činjeničnih iskaza nije nužno postojanje dokaza njihove apsolutne istinitosti, već je dovoljno slobodno izraziti i objaviti informaciju pošto se ona prethodno na primeren način proveri.

Član 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jemči slobodu izražavanja svakome, pa i pojedincima i štiti slobodu izražavanja širokog i raznovrsnog dijapazona, informacija i ideja, između ostalog i političko izražavanje. Obuhvata i izražavanje mišljenja, kao što su kritički i vrednosni sudovi. Takva zaštita nije ograničena samo na sadržaj koji naiđe na pozitivan prijem ili koji se smatra neuvredljivim ili indiferentnim, već i na one informacije i ideje koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju. Ograničenja slobode izražavanja propisana su u odredbi člana 10. stav 2. Konvencije, a između ostalog, jedno od tih ograničenja predstavlja i zaštita ugleda ili prava drugih. Kada određeni navod predstavlja vrednosni sud mora se imati u vidu da li postoji dovoljno činjeničnih osnova za isti, pošto vrednosni sud bez činjeničnog osnova koji ga potkrepljuje može biti preteran, što po oceni ovog suda nije situacija konkretnog slučaja. Sporni naslov i tekst predstavljaju vrednosni sud zasnovan na izvesnoj činjeničnoj osnovi, jer su informacije koje su objavljene pribavljene od radnika „DD“ i potkrepljene pisanim dokazima o isplaćenim novčanim iznosima koje je tužena takođe pribavila od nadležnih iz „ĐĐ“. Zbog svega navedenog i po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda, objavljene informacije nisu leziono sposobne, odnosno podobne, da povrede čast i ugled tužioca u smislu Zakona o javnom informisanju i medijima i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Zbog navedenog, neosnovan je zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti, ugleda i prava ličnosti, usled prenošenja i objavljivanja informacije, jer su novinari tuženog i mediji samo verno preneli tuđu informaciju, potpuno i verodostojno, a naslov spornog teksta predstavlja činjenično vrednosni sud i vrednosni iskaz. Kod ovog utvrđenja, neosnovan je i zahtev tužioca da se obaveže tuženi VV da objavi ovu presudu.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, pa ih ovaj sud nije ispitivao, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 1. ZPP).

Odluka o troškovima postupka, doneta je pravilnom primenom materijalnog prava.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tuženima ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka na ime sastava odgovora na reviziju, jer ova radnja nije bila nužna i neophodna za vođenje parnice, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić