.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4234/2025
26.03.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svih iz ..., čiji su zajednički punomoćnici Ana Martinović, Dragan Karanović, Milan Lazić, Valentina Đorđić Mijatović i Aleksandar Petrović, advokati iz ..., protiv tuženih Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, i Operatera distributivnog sistema „EPS Distribucija“ D.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2860/2024 od 09.10.2024. godine, u sednici održanoj 26.03.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2860/2024 od 09.10.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnim delom presude Višeg suda u Nišu P 1/2018 od 10.02.2020. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA, BB i VV iz ..., za utvrđenje da su tuženi diskriminisali te tužioce u pogledu prava na pristup električnoj energiji uvođenjem kolektivnih brojila za potrošnju električne energije u naselju „Crvena zvezda“ u Nišu.
Presudom Višeg suda u Nišu P 56/21 od 26.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca, navedenih u tom stavu izreke za utvrđenje da su tuženi diskriminisali te tužioce po osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini i zbog siromaštva, u pogledu prava na pristup električnoj energiji uvođenjem nepristupačnih kolektivnih brojila za potrošnju električne energije zbog kojih je došlo do netransparentnog načina obračuna potrošnje električne energije i obračunavanja potrošnje po skupljoj tarifi, dvostrukim obračunavanjem potrošnje električne energije, zaključenjem usmenog sporazuma o načinu otplate duga sa nejasnim uslovima, restrikcijama u isporuci električne energije bez upozorenja i označavanja korisnika na računu kao „Romsko naselje Crvena zvezda“. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obavežu da obustave dalje obračunavanje potrošnje električne energije po kolektivnom brojilu i obezbede nediskriminatoran pristup električnoj energiji tužiocima. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim se traži da se tuženi obaveže da na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti i uznemiravajućeg i ponižavajućeg postupanja usled dugotrajne diskriminacije tužiocima, među kojima su i AA, BB i VV, isplate iznos od po 800.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete od kojih 400.000,00 dinara na ime naknade štete zbog teškog oblika neposredne diskriminacije i 400.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog uznemiravajućeg i ponižavajućeg postupanja. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tužioci navedeni u tom stavu izreke među kojima su i AA, BB i VV da tuženom operater distributivnog sistema „EPS distribucija“ d.o.o. Beograd na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 331.500,00 dinara, a tuženom Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbija“ Beograd 146.250,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 2860/2024 od 09.10.2024. godine, odbio, kao neosnovane žalbe tužilaca AA, BB i VV, svih iz ... i potvrdio presudu Višeg suda u Nišu P 56/21 od 26.03.2021. godine u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke u odnosu na te tužioce.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su i zjavili blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije tužilaca ne ukazuje se na drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim delom presude Višeg suda u Nišu P 1/2018 od 10.02.2020. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca AA, BB i VV, svih iz ..., za utvrđenje da su tuženi te tužioce diskriminisali u pogledu prava na pristup električnoj mreži uvođenjem kolektivnih brojila za potrošnju električne energije u naselju „Crvena zvezda“, pošto je taj sud, na osnovu podataka pravosudnog i informacionog sistema i na osnovu navedenih jedinstvenih matičnih brojeva tužilaca utvrdio da oni nemaju prijavljeno prebivalište u naselju „Crvena zvezda“ niti su oni, na drugi način, dokazali da su stanovnici tog naselja. Za BB i AA, u rešenju Centra za socijalni rad „Sveti Sava“ navedena je adresa „... broj ...“, koje je i prijavljena kao njihovo prebivalište, dok za VV nema podataka o prijavljenoj adresi prebivališta, pri čemu ni jedan od ovih tužilaca nije saslušan u svojstvu parnične stranke jer je punomoćnik tužilaca odustao od njihovog saslušanja. Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud je zaključio da oni nisu aktivno legitimisani u ovoj parnici. Sledom navedenog, presudom Višeg suda u Nišu P 56/21 od 26.03.2021. godine, njihov tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete je takođe odbijen iz razloga nedostatka aktivne legitimacije sa obrazloženjem da je u odnosu na te tužioce pravnosnažnom presudom Višeg suda u Nišu P 1/2018 od 10.02.2020. godine odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje diskriminacije.
Aktivna (stvarna) legitimacija podrazumeva materijalno-pravnu vezu između konkretnog zahteva za presudu i lica označena kao tužilac. Stranka je stvarno legitimisana ako je nosilac prava i obaveza u materijalno-pravnom odnosu povodom koga je spor nastao. U konkretnom slučaju predmet tužbenog zahteva je diskriminacija stanovnika naselja „Crvena zvezda“ po osnovu njihove pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini i zbog siromaštva i, s tim u vezi, naknada nematerijalne štete zbog diskriminacije. Međutim, pošto je, pravnosnažnom presudom odbijen tužbeni zahtev tužilaca AA, BB i VV, svih iz ..., za utvrđenje diskriminacije, sledi da ne postoji osnov za obavezivanje tuženih da im naknadi predmetnu štetu, pa je odluka nižestepenih sudova doneta pravilnom primenom materijalnog prava.
Navodi revizije tužilaca o tome da je sud nepravilno utvrdio činjenično stanje u vezi sa diskriminacijom kojoj su izloženi, da Zakon o energetici ne poznaje mogućnost isporuke električne energije preko kolektivnih brojila niti se to može smatrati aktom pozitivne diskriminacije, te da tuženi nisu uredili način isporuke električne energije tužiocima, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude, imajući u vidu da su svi ti navodi bez uticaja na odlučivanje kod nepostojanja aktivne legitimacije tužioca u ovoj parnici.
Pravilna je, u odnosu na tužioce, i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakon o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
