Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je nakon glavne rasprave održane pred tim sudom zaključio da krivični postupak protiv tuženog za predmetno krivično delo nije pravnosnažno okončan, ali da to nije smetnja za vođenje parničnog postupka radi naknade štete koja je proistekla iz događaja koji je predmet krivičnog postupka, jer je građansko-pravna odgovornost šira od krivično-pravne odgovornosti, te se sud u parničnom postupku rukovodi pravilima o prouzrokovanju štete i naknadi štete, primenjujući odredbe Zakona o obligacionim odnosima; da je tuženi izvršio radnju paljenja predmetnog vozila, odnosno da postoji uzročnoposledična veza između radnje tuženog i nastale štete, te i odgovornost tuženog da istu naknadi tužiocu u visini totalne štete utvrđenoj veštačenjem od strane veštaka mašinske struke, pa je primenom člana 154. stav 1, 155, 158, 185. stav 3. i člana 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima odlučio kao u izreci pobijane presude.

Takav zaključak i pravni stav drugostepenog suda Vrhovni kasacioni sud ne prihvata. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovani su revizijski navodi tuženog da je zbog pogrešene primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Članom 155. ZOO propisano je da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog i psihičkog bola i straha (nematerijalna šteta). Članom 158. ZOO propisano je da krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom.

Odredbom člana 13. Zakona parničnom postupku propisano je da je u parničnom postupku protiv učinioca krivičnog dela, sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim.

Smisao navedene odredbe člana 13. ZPP je u tome da se obezbedi autoritet osuđujućoj presudi krivičnog suda, spreči mogućnost donošenja kontradiktornih odluka koje ugrožavaju pravnu sigurnost, kao i da se obezbedi ostvarivanje ekonomičnosti. Do primene pravila o vezanosti parničnog suda pravnosnažnom presudom krivičnog suda kojom je optuženi oglašen krivim dolazi u situacijama kada se u parnici pokrenutoj protiv učinioca krivičnog dela odlučuje o građansko-pravnim posledicama koje su nastale iz jednog životnog događaja povodom koga je ranije vođen krivični postupak u kome je tuženi u parnici oglašen krivim. Kada su u pitanju pravnosnažne osuđujuće presude krivičnog suda, parnični sud je vezan konstatacijama krivičnog suda ukoliko se one odnose na sama obeležja konkretnog krivičnog dela. Tako na primer u parnici za naknadu štete prouzrokovane jednim događajem parnični sud je vezan za konstatacije krivičnog suda u pogledu prouzrokovanja štete, ali samo ukoliko je šteta bitni elemenat krivičnog dela. U nekim situacijama izvršenje krivičnog dela predstavlja uslov za nastanak ili prestanak određenih subjektivnih prava. U tom slučaju se pitanje da li je izvršeno krivično delo pojavljuje kao prethodno pitanje. U pogledu rešavanja ovog pravnog pitanja važe opšta pravila o rešavanju prethodnog pitanja. Pravnosnažna presuda krivičnog suda dejstvuje i kao pravna činjenica u svim onim situacijama u kojima nastanak ili prestanak jednog prava zavisi od postojanja presude određene sadržine.

Drugostepeni sud je svoju odluku zasnovao na iskazu tuženog datom na zapisniku o saslušanju osumnjičenog pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Aranđelovcu od 21.04.2017. godine u predmetu Kt 162/17 u kome je ovde tuženi priznao izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, u prisustvu advokata po službenoj dužnosti. Navedeni zapisnik predstavlja sastavni deo spisa krivičnog predmeta Osnovnog suda u Aranđelovcu K 223/17, u koji je drugostepeni sud na glavnoj raspravi pred tim sudom u dokaznom postupku izvršio uvid, ali službenom beleškom nije konstatovao utvrđene činjenice bitne za odlučivanje u ovom parničnom postupku. Ovo tim pre što do zaključenja Sporazuma o priznanju navedenog krivičnog dela nije došlo, jer ga ovde tuženi nije potpisao, pa je podnet optužni predlog u navedenom krivičnom predmetu. U zapisniku sa pripremnog ročišta u predmetu K 223/17 od 14.09.2018. godine, koji je združen spisima ovog predmeta (u prisustvu branioca koga je okrivljeni angažovao) saslušan je okrivljeni, ovde tuženi koji je prvo istakao da je njegovo priznanje pred policijom iznuđeno, opisujući kako je do istog došlo. Krivični postupak u momentu presuđenja u ovoj parnici nije bio okončan. U ovoj parnici tuženi je osporio osnovanost tužbenog zahteva, osporavajući da je on zapalio predmetno vozilo.

Kod takvog stanja stvari, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud nije cenio da li je kao parnični sud vezan konstatacijom krivičnog suda u odnosu na krivična dela koja se ovde tuženom u navedenom krivičnom postupku stavljaju na teret, odnosno da li radnje okrivljenog (ovde tuženog) koje su opisane u optužnom aktu javnog tužioca imaju sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela koja se ovde tuženom stavljaju na teret u krivičnom postupku i da li se u konkretnom slučaju izvršenje navedenog krivičnog dela pojavljuje kao prethodno pitanje u ovoj parnici. Ovo i sa razloga što parnični sud nije u postupku izveo dokaze na osnovu kojih bi na siguran i pouzdan način utvrdio postojanje uzročno-posledične veze između radnje tuženog i nastale štete, a samim tim i odgovornost tuženog da istu naknadi tužiocu, kod činjenice da je tuženi radnju izvršenja osporavao i u krivičnom i u parničnom postupku, a drugostepeni sud svoju odluku je zasnovao isključivo na izvršenom uvidu u spis krivičnog predmeta i na dokazima za koje je ostalo neutvrđeno da li je izvođenje istih u krivičnom postupku dozovljeno ili ne, na šta se osnovano ukazuje revizijom tuženog.

Sa iznetih razloga drugostepena presuda je morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti, upotpuniće činjenično stanje, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku pravilnom primenom materijalnog prava, vodeći računa i o ostalim revizijskim navodima.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja, primenom odredbe člana 416. stav 3. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić