U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca Preduzeća za inžinjering i konsalting ''Meridian Balkans'' d.o.o. Beograd, koje zastupa Advokatsko ortačko društvo ''Živković Samardžić'' iz ..., protiv tuženih AA i BB, oboje iz ..., koje zastupa Miodrag Rakić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1515/2017 od 11.01.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 30.07.2020. godine, doneo je

P R E S UD U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1515/2017 od 11.01.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 177/2015 od 05.12.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac zahtevao da se obavežu tuženi da mu na ime naknade štete zbog izgubljene razlike u ceni solidarno isplate iznos od 66.343 evra sa kamatom, po eskontnoj stopi Centralne evropske banke, počev od 20.03.2012. godine, pa do 24.12.2012. godine, te sa kamatom na taj iznos prema Zakonu o zateznoj kamati, počev od 25.12.2012. godine, pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu na dan isplate. Istom presudom, u stavu drugom izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu tuženi na solidarnu isplatu na ime izgubljene dobiti ostvarene koristi tuženih u visini tržišne zakupnine za stanove br. ... i ..., u Ul. ... u ..., u periodu od 11.12.2008. godine do 19.03.2012. godine u iznosu od 117.000 evra sa kamatom, sve u dinarskoj protivvrednosti, prema srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke, prekinut je parnični postupak za deo tužbenog zahteva kojim je traženo da se obavežu tuženi da se sa svim licima i stvarima isele iz stanova br. ... i ... i da isprazne garažna mesta ... u Ul. ..., na kat. parc. br. ..., upisanih u LN br. ... KO ... i da navedene nepokretnosti ispražnjene od svih lica i stvari predaju u državinu tužiocu, kao i deo zahteva da se obavežu tuženi da tužiocu na ime izgubljene dobiti i koristi tuženih u visini tržišne zakupnine za stanove br. ... i ... u ..., u Ul. ..., počev od avgusta 2010. godine pa do konačnog iseljenja, solidarno isplate: 1) na ime naknade za period od aprila 2010. godine zaključno sa januarom 2015. godine 348.000 evra sa kamatom, 2) na ime naknade za period od 01.02.2015. godine pa ubuduće svakog poslednjeg dana u mesecu za tekući mesec da isplaćuje po 6.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, počev od 01.02.2015. godine, pa ubuduće do iseljenja i predaje nepokretnosti u Ul. ... u državinu tužioca, a do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka koji se vodi pred istim sudom pod br. P 1345/15. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženima solidarno na ime troškova parničnog postupka isplati 957.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1515/2017 od 11.01.2018. godine, stavom prvim potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, a istom presudom u stavu drugom izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom, stavu trećem i stavu četvrtom izreke i predmet u navedenom delu vraćen na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac iz svih razloga propisanih članom 407. stav 1. tačke 3. i 4. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud u postupku po reviziji pazi po službenoj dužnosti. U obrazloženju pobijane odluke ocenjeni su bitni žalbeni navodi i navedeni razlozi uzeti u obzir po službenoj dužnosti, usled čega se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi člana 396. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Nisu osnovani ni navodi revizije da je drugostepeni sud pogrešno ocenio nespornom činjenicu isplate kupoprodajne cene po ugovoru od 11.12.2008. godine, jer se suprotno navodima revizije, ukazanim delom pobijane odluke pravilno obrazlaže okolnost da autentičnost potvrde, koju je izdao tužilac o isplati kupoprodajne cene po tom ugovoru nije osporena i da tužilac nije dokazao da cena po tom ugovoru nije plaćena. Drugostepeni sud nije selektivno ni netačno prikazao činjenično stanje, niti ga je interpretirao prekoračenjem prvostepene presude. Stoga je neosnovano isticanje bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi člana 2, 4. stav 1. i 355. stav 4. Zakona o parničnom postupku, jer pobijanom odlukom nije izostavljena primena niti pogrešno primenjena neka od odredbi ovog zakona, što je bilo ili moglo da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac kao prodavac i tužena BB kao kupac su 11.12.2008. godine, pred Petim opštinskim sudom u Beogradu pod br. Ov 43116/08 overili ugovor o kupoprodaji stanova br. ..., sa pripadajućim prostorijama u Ul. ..., za ugovorenu kupoprodajnu cenu od 293.143 evra. Kupac BB je odmah uvedena u posed kupljenih nepokretnosti, a zakonski zastupnik tužioca je izdao potvrdu, overenu pečatom tužioca, da je kupac regulisao sve obaveze preuzete po tom ugovoru. Tužilac i tužena BB su 19.03.2012. godine pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod br. Ov 50318/12 overili sporazumni raskid ugovora o kupoprodaji Ov 43116/08 od 11.12.2008. godine i to zbog neizvršenja ugovornih obaveza, bez navođenja kojih i ko od ugovornih strana ih nije izvršio. Istog dana tužilac i tužena BB su zaključili i pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod br. Ov 5341/12 overili novi ugovor o kupoprodaji istih nepokretnosti za kupoprodajnu cenu od 226.800 evra, koju je tužena BB na račun tužioca uplatila prema potvrdi banke dana 23.02.2012. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 154. stav 1. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, potvrđivanjem odluke o odbijanju tužbenog zahteva za solidarnu isplatu tuženih, kao vanbračnih partnera tužiocu u iznosu od 66.343 evra sa kamatom, na ime razlike u tržišnoj ceni nepokretnosti nastaloj protekom vremena do zaključenja drugog kupoprodajnog ugovora za iste nepokretnosti.

Pravilno je ocenjeno da tužilac nije dokazao neizvršenje ugovornih obaveza tužene BB po ugovoru od 11.12.2008. godine i krivicu kupca za raskid ugovora od 11.12.2008. godine, da tužilac nije dokazao da je pretrpeo štetu, kao ni uzročno- posledičnu vezu između radnji tužene BB i eventualno nastale štete po ugovoru. U toku postupka, kao ni iskazom zakonskog zastupnika tužioca nije osporena autentičnost potvrde tužioca o izvršenju ukupnih obaveza tužene BB preuzetih kupoprodajnim ugovorom Ov 43116/08 od 11.12.2008. godine. Navedenom potvrdom na memorandumu tužioca detaljno je identifikovan kupac i nepokretnosti iz ugovora za koji se potvrda o izvršenju ugovornih obaveza izdaje. Izjava o sporazumnom raskidu ugovora od 11.12.2008. godine je paušalna i ne sadrži konkretizaciju neizvršenih ugovornih obaveza i ugovornu stranu koja ih nije izvršila, pri čemu se novi kupoprodajni ugovor za iste nepokretnosti zaključuje sa istim kupcem istog dana.

Kod ovakvog stanja, imajući u vidu obostranu saglasnost volja ugovornih strana za zaključenje oba ugovora i raskid prvog ugovora i izostanak bilo kakvih aktivnosti tužioca na eventualnoj naplati kupoprodajne cene u periodu od 11.12.2008. godine – 19.03.2012. godine i stavljanju van snage izdate potvrde o isplati cene, kao i neubedljivost i nedokumentovanost iznetih razloga za pasivno ponašanje tužioca, kao pravnog lica i sve druge okolnosti o međusobnom poslovanju vlasnika tužioca i tuženog AA, pravilno je pobijanom odlukom odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete usled razlike tržišne vrednosti nepokretnosti, nastale u periodu između zaključenja kupoprodajnih ugovora, a razloge koje je naveo drugostepeni sud kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i Vrhovni kasacioni sud u celosti. Stoga navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Zahtev tuženih za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen, na osnovu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje parnice.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić