Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radiša Jović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., koga zastupa Milosav Milićević iz ..., radi utvrđenja prava preče kupovine i poništaja ugovora o kupoprodaji, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2599/2020 od 11.03.2021. godine, na sednici održanoj 29.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2599/2020 od 11.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2599/2020 od 11.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 191/2018 od 06.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio: da se utvrdi pravo preče kupovine tužioca na poljoprivrednom zemljištu k.p. br. ... upisane u LN broj ... KO ..., ukupne površine 0.07,21 ha; da se poništi ugovor o kupoprodaji OPU 164/2016 od 17.03.2016. godine overen od strane Osnovnog suda u Kuršumliji po kom ugovoru su tuženi BB i GG opisanu parcelu prodali tuženom DD za cenu od 60.000,00 dinara; da se naloži tuženima BB i GG da pod istim uslovima sačine ugovor o kupoprodaji sa tužiocem da ga overe kod suda koji će biti podoban za prenos prava svojine na k.p. br. ... KO ..., da se naloži tuženom DD da trpi promene na spornoj k.p. br. ... u korist tužioca i da se oglasi da po pravnosnažnosti te presude iz depozita Osnovnog suda u Kuršumliji primi na ime povraćaja isplaćene kupoprodajne cene tuženima BB i GG iznos od 60.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2599/2020 od 11.03.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu za utvrđenje prava preče kupovine i za poništenje ugovora o kupoprodaji, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev neosnovan. O ovom pravu tužioca, nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijom se ne ukazuje na drugačije odluke sudova, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja, podneta je 21.04.2016. godine. Označena vrednost predmeta spora je 60.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, pri čemu vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić