Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Vještica, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ... koju zastupa Dragana Paunović, advokat iz ... i GG iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Demirović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude održanoj dana 07.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9343/19 od 30.01.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9343/19 od 30.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 180/17 od 21.05.2019. godine, ispravljenom dopunskim rešenjem istog suda P 180/17 od 11.07.2019. godine i rešenjem od 16.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužilje tražile da se obavežu tuženi da im na ime naknade štete isplate iznos od po 2.276,70 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.12.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da tuženoj VV solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 37.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9343/19 od 30.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 180/17 od 21.05.2019. godine, ispravljena dopunskim rešenjem od 11.07.2019. godine i rešenjem od 16.10.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilja i tužene VV za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena VV je podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013- US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020), Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema razloga za odlučivanje o reviziji tužilja.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su pravilno primenjujući materijalno pravo i to odredbu člana 13. i 14. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa odbili kao neosnovan zahtev tužilja za naknadu štete zbog trajne nemogućnosti korišćenja suvlasničkog udela, s obzirom da jedan suvlasnik ne može tražiti da se utvrdi da je drugi suvlasnik zauzeo i raspolagao delom zajedničke parcele, kao i naknadu za zauzeće tačno određenog dela nepokretnosti sve do fizičke deobe koja se sprovodi saglasno odredbama Zakona o vanparničnom postupku. U odnosu susvojine suvlasnički udeli nisu faktički određeni već se radi o alikvotnim udelima, odnosno o pravu svakog od njih na svakom delu nepokretnosti. Tek nakon uređenja načina korišćenja predmetne parcele, moglo bi se govoriti o vrednosti svakog pojedinačnog dela katastarske parcele i o njihovoj različitoj vrednosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, odnosno nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i potrebe za novim tumačenjem prava.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilja nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stavi podneta je 18.03.2013. godine. Vrednost pobijanog dela predmeta spora je za svaku tužilju po 2.276,70 evra, što je ukupno 4.553,40 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro=111.6460 dinara).

Kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, što je zakonski cenzus za izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tužilja nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić