U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Privrednog društva za unutrašnju i spoljnu trgovinu „8. oktobar“ d.o.o. Svilajnac, koga zastupa Svetlana Ratković, advokat iz ..., protiv tužene Zemljoradničke zadruge „Svilajnac“, sa sedištem u Svilajncu, radi utvrđenja prava svojine po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2919/17 od 18.05.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 15.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2919/17 od 18.05.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2919/17 od 18.05.2018. godine, preinačena je presuda Višeg suda u Jagodini P 4/17 od 11.05.2017. godine, u prvom, drugom i četvrtom stavu izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca Privrednog društva za unutrašnju i spoljnu trgovinu „8. oktobar“ d.o.o. Svilajnac da se utvrdi isključivo pravo svojine tužioca na poslovnom prostoru – lokalu korisne površine 58,81 m2, koji se nalazi u prizemlju poslovnog objekta tužioca spratnosti Po+Pr+1+Pk, lociranog na kp.br. ... KO ... na mzv. ... ..., u uglu ulice ... i ... , što je tužena Zemljoradnička zadruga „Svilajnac“ sa sedištem u Svilajncu dužna da prizna, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, utvrđeno je pravo svojine tužene Zemljoradničke zadruge Svilajnac iz Svilajnca na poslovnom prostoru, lokalu broj 1, broj zgrade 1, površine 58,81 m2, u prizemlju u ulici ... ..., kp.br. ... KO ..., što je tužilac Privredno društvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu „8. oktobar“ d.o.o. Svilajnac dužno da prizna i trpi da se pravo svojine na nepokretnosti – lokalu upiše na ime tužene Zemljoradničke zadruge „Svilajnac“ u Katastru nepokretnosti. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 711.000,00 dinara. Petim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene Zemljoradničke zadruge „Svilajnac“ iz Svilajnca i potvrđeno je rešenje sadržano u stavu trećem izreke presude Višeg suda u Jagodini od 11.05.2017. godine, kojim je odlučeno o privremenoj meri.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Troškove postupka je tražio i opredelio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) i zaključio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Ocenu dokaza u ovoj parnici, primenom člana 7. i 8. Zakona o parničnom postupku, na glavnoj raspravi, izvršio je prvostepeni sud, a drugostepeni sud je činjenično stanje koje je utvrdio prvostepeni sud, prihvatio kao potpuno i pravilno, zbog čega nisu osnovani revizijski navodi o počinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 1. u vezi člana 7. i 8. u drugostepenom postupku.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude, tužilac je u Katastru nepokretnosti upisan kao nosilac prava korišćenja 1/1 na kp.br. ... KO ... i kao nosilac prava svojine 1/1 nan objektu na ovoj parceli. Ove nepokretnosti Trgovinsko preduzeće za promet industrijskom robom „8. oktobar“ iz Svilajnca steklo je na osnovu ugovora o zameni nepokretnosti od 08.03.1968. godine, koji je zaključio sa Opštinom Svilajnac, kojim ugovorom je Trgovinsko preduzeće Opštini Svilajnac ustupilo kp.br. .../... KO ... sa objektima na parceli. Trgovinsko preduzeće „8. oktobar“ Svilajnac i poljoprivredna zadruga iz Svilajnca zaključili su 07.05.1974. godine ugovor o ustupanju osnovnih sredstava kojim je Trgovinsko preduzeće „8. oktobar“ ustupilo poslovnu prostoriju u kojoj je bila smeštena prodavnica „Agrolek“, površine 52,20 m2, a Poljoprivredna zadruga ustupila je poslovnu prostoriju prodavnicu „Moda“ u ulici ... korisne površine 73,25 m2, sa dvorištem površine 78 m2 i dve prodavnice u ... . Nakon toga, Zemljoradnička zadruga „Svilajnac“ po pribavljanju potrebne dokumentacije izvela je radove na adaptaciji poslovnog prostora prodavnici „Agrolek“. Dana 15.02.2001. godine u „Službenom glasniku RS“ objavljen je javni poziv za upis akcija u prvom krugu svojinske transformacije „8. oktobar“ d.o.o. Svilajnac i prilikom procene vrednosti kapitala obuhvaćen je i poslovni prostor povodom koga se vodi ovaj spor, a „8. oktobar“ je iz akcionarskog društva organizovan u društvo sa ograničenom odgovornošću.

Po oceni prvostepenog suda, tužilac ima pravni interes za podnošenje tužbe kojom traži utvrđenje prava svojine zbog ugroženosti svog prava koje mu se od strane tužene osporava. Odlučujući o osnovanosti tužbenog i protivtužbenog zahteva, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac postao vlasnik kp.br. ... KO ... sa objektima na toj parceli, zamenom za kp.br. .../... KO ... sa objektima na toj parceli, na osnovu ugovora o zameni nepokretnosti od 08.03.1968. godine, koji je zaključen između Opštine Svilajnac i Trgovinskog preduzeća za promet industrijskom robom „8. oktobar“ iz Svilajnca, koji ugovor je odobrila SO Svilajnac i radnički savet Trgovinskog preduzeća, uz mišljenje javnog pravobranioca da je ugovor pravno valjan, a u vreme zaključenja tog ugovora nije bila predviđena obavezna overa ugovora od strane suda. Ugovor je izvršen odmah po zaključenju. 2004. godine izvršena je privatizacija Trgovinskog preduzeća „8. oktobar“ i tada je predmetni poslovni prostor tretiran kao osnovno sredstvo preduzeća i bio obuhvaćen procenom kapitala, a po javnom pozivu za upis akcija u prvom krugu svojinske transformacije objavljenom u „Službenom glasniku RS“ broj 11 od 15.02.2001. godine, tužena se nije javila niti je istakla bilo koji svojinski zahtev. Prvostepeni sud je zaključio da se radilo o svojinskoj transformaciji tužioca, te da je tužilac bio vlasnik cele zgrade od šezdesetih godina, a da je tužena bila držalac poslovnog prostora do 2010. godine, kada je izašla iz njega. 2014. godine tužena je pokrenula spor zbog smetanja državine protiv tužioca, ali je tužbeni zahtev odbijen.

S obzirom da se tužena poziva na ugovor o ustupanju osnovnih sredstava od 07.05.1974.godine, prvostepeni sud polazi od Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ br. 15/74 od 13.04.1974. godine), koji je važio u vreme zaključenja navedenog ugovora, a koji je predviđao da ugovor na osnovu koga se prenosi pravo korišćenja ili pravo svojine na nepokretnosti, mora biti sačinjen u pismenom obliku, a potpisi ugovarača overeni kod suda, a da ugovor koji nije zaključen na navedeni način ne proizvodi pravno dejstvo. S obzirom da je tužena bila u državini poslovnog prostora od 2010. godine, a da nije istakla svojinski zahtev u procesu privatizacije tužioca i da nema valjan pravni osnov za sticanje prava svojine, dok je tužilac stekao pravo svojine na osnovu zakonitog pravnog posla i kao takav upisan u Katastar nepokretnosti, te kako se pravo svojine stiče upisom u javne knjige na osnovu zaključenog ugovora sa overom potpisa na ugovoru, po oceni prvostepenog suda tužilac ima jači pravni osnov za sticanje prava svojine, a i ugovor na osnovu koga je došlo do trampe 1968. godine je odobren od strane nadležnog organa, odnosno pravobranilaštva. Prema Zakonu o prometu nepokretnosti iz 1974. godine, promet nije mogao da bude realizovan putem neposredne pogodbe, a da prethodno nije pokušana prodaja putem javnog nadmetanja, odnosno putem pribavljanja pismenih ponuda, što tužena nije učinila, a po nalaženju prvostepenog suda, tužena nije predložila dokaze da je na bilo koji način pokušala da osnaži ugovor o zameni – trampi, odnosno da joj od strane suda bude priznato pravno dejstvo ugovora o prenosu prava na nepokretnosti, niti je nudila dokaze da su ispunjeni uslovi da se prizna pravno dejstvo ugovora na koji se poziva, s obzirom na to da je tražila utvrđenje prava svojine na osnovu ugovora o zameni – trampi osnovnih sredstava. Polazeći od odredbe člana 10. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik SRS“ br. 15/74), Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik SRS“ br. 28/87), člana 31. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti i člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, prvostepeni sud nalazi da tužena nije predložila dokaze da je na bilo koji način pokušala da osnaži ugovor o zameni – trampi. Tužena je bila u državini lokala, izvršila je adaptaciju lokala, ali nije stekla pravo svojine po osnovu adaptacije, pošto za to nisu ispunjeni uslovi iz člana 20. ZOSPO, Zakona o prometu nepokretnosti i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, dok ugovor koji je zaključen između Opštine Svilajnac i tužioca predstavlja ugovor koji je zaključen pre stupanja na snagu Zakona o prometu nepokretnosti i na osnovu koga tužilac ima pravo svojine na predmetnom poslovnom prostoru.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je prvostepenu presudu preinačio, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca, a usvojio protivtužbeni zahtev tužene.

Kod činjenice koje stranke ne osporavaju da je Trgovinsko preduzeće „8. oktobar“ bilo nosilac prava na kp.br. ... KO ... i objektu koji se nalazi na toj parceli, a u okvur koga se nalazi i poslovni prostor povodom koga se vodi spor, a da je Zemljoradnička zadruga „Svilajnac“ bila nosilac prava na poslovnom prostoru u kome se nalazila prodavnica „Moda“, sa zemljištem na kome se taj poslovni prostor nalazio i zemljištem pored tog poslovnog prostora, da su Trgovinsko preduzeće „8. oktobar“ i Zemljoradnička zadruga „Svilajnac“ 07.05.1974. godine zaključili ugovor o ustupanju osnovnih sredstava na osnovu koga su izvršili razmenu nepokretnosti, da je Zemljoradnička zadruga „Svilajnac“ u poslovnom prostoru na kp.br. ... KO ... držala prodavnicu „Agrolek“, a da je Trgovinsko preduzeće „8. oktobar“ srušilo poslovni prostor, prodavnicu „Moda“ i na tom mestu sagradila robnu kuću, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je izveo zaključak da tužena nije dokazala da je stekla pravo svojine na poslovnom prostoru povodom koga se vodi spor, objektu površine 58,81 m2, koji se nalazi u okviru objekta na kp.br. ... KO ..., a u kom poslovnom prostoru je tužena do 2010. godine držala prodavnicu „Agrolek“. Iz tog poslovnog prostora tužena je izašla na zahtev tužioca, jer je tužilac naveo da želi da renovira objekat u kome se poslovni prostor nalazi, dok se radovi ne završe. Tužena nije napustila poslovni prostor i nije na nesumnjiv način izrazila volju da ne želi više da ga drži (član 46. ZOSPO, prestanak prava svojine napuštanjem stvari). Čak i da je to učinila saglasno stavu 3. ove zakonske odredbe, poslovni prostor bi prešao u državnu svojinu.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ br. 28/87) uvedena je mogućnost konvalidacije, odnosno priznavanja pod određenim uslovima pravnog dejstva ugovora o prenosu prava na nepokretnosti između nosilaca prava svojine na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ br. 42/98 i 111/09), koji se primenjivao u vreme pokretanja ove parnice, takođe predviđa u članu 4. stav 3. da sud može da prizna pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti koji je zaključen u pisanom obliku, na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju ne radi o ugovoru o kupoprodaji, tako da ne može doći do povrede prava preče kupovine, a ugovor je u celini ispunjen, jer je svaka ugovorna strana ispunila svoju obavezu. Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da su ispunjeni uslovi za konvalidaciju ugovora o ustupanju osnovnih sredstava od 07.05.1974. godine, iako potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda.

Pravilan je i zaključak drugostepenog suda da bi, suprotno navodima revizije, priznanje prava svojine tužiocu na poslovnom prostoru povodom koga se vodi spor, u kome je bila prodavnica „Moda“, a koji je u međuvremenu porušen i na tom mestu napravljena robna kuća tužioca, bilo protivno načelu savesnosti i poštenja, propisanom u članu 12. Zakona o obligacionim odnosima i načelu jednake vrednosti uzajamnih davanja, propisanom u članu 15. istog zakona, jer tužilac tuženoj ne može da vrati poslovni prostor koji je dobio na osnovu ugovora od 07.05.1974. godine, jer on više ne postoji.

Na osnovu izloženog, kako se ostalim navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega se revizija u smislu člana 407. ZPP ne može izjaviti, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovanu reviziju tužioca primenom člana 414. stav 1. ZPP i doneo odluku kao u izreci ove presude.

Odluka o troškovima postupka doneta je primenom čl. 153. ZPP, prema postignutom uspehu revidenta u revizijskom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić