.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4267/2020
30.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Božidara Vujičića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Ališić, advokat iz ..., protiv tužene ''Societe Generale Banka Serbia'' a.d., sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 335/2019 od 06.05.2020. godine, u sednici održanoj 30.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 335/2019 od 06.05.2020. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 675/18 od 26.12.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništav član 2. tačka 1. Ugovora o gotovinskom kreditu sa subvencionisanom kamatom od 01.06.2010. godine, te da je ništav član 2. tačka 1. Ugovora o kreditu za izmirenja ranije preuzetih obaveza od 20.03.2012. godine. Obavezan je tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 765,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.06.2010. godine do isplate i iznos od 3.780,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.03.2012. godine do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 47.300,00 dinara, kako je izrekom navedeno. U preostalom delu odbijen je tužbeni zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos glavnog duga od 765,00 dinara i na dosuđeni iznos glavnog duga od 3.780,00 dinara, kao i za naknadu troškova parničnog postupka u delu za traženu zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos od pravnosnažnosti do izvršnosti.
Viši sud u Sremskoj Mitrovici je presudom Gž 335/2019 od 06.05.2020. godine, odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu, u obavezujućem delu. Odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda, izraženim u presudi tog suda Rev 4393/2018 od 24.10.2018. godine i sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava.
Prema pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Tužbom od 21.06.2018. godine, tužilac je tražio isplatu novčanog iznosa od 4.545,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
