.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4267/2022
01.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Miloš Obrenović, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 1288/21 od 18.11.2021. godine, u sednici održanoj 01.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 1288/21 od 18.11.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 1288/21 od 18.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 22175/18 od 02.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete (zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće penzije) za period od 01.08.2016. godine do 30.09.2018. godine isplati ukupan iznos od 2.358,72 dinara i to pojedinačno navedene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (sve bliže navedeno i opredeljeno ovim stavom izreke) kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu. Stavom trećim izreke, tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 1288/21 od 18.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/ 11 ... 55/14 ), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/ 11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP. O zahtevu tužilje za naknadu štete zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće penzije u periodu od 01.08.2016. do 30.09.2018. godine, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene člana 109. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jer se tužilja opredelila za isplatu penzije u gotovini na svojoj kućnoj adresi i takvim izborom načina isplate prihvatila obavezu da plati poštarinu (cenu za pružene poštanske usluge) predviđenu Pravilnikom o opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga. Tužilja ukazuje na postojanje drugačijih odluka, međutim drugačija odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz tih razloga, ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije tužilje ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tužilju, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je dana 21.12.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 2.358,72 dinara i postupak je vođen po pravilima u sporu male vrednosti.
Kako je pobijenom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
