U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Kovač, advokat iz ..., protiv tuženog „Jadran“ a.d. za ratarstvo iz Nove Gajdobre, čiji je punomoćnik Milan Gucunja, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3534/17 od 02.11.2017. godine, u sednici od 08.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3534/17 od 02.11.2017. godine u stavu drugom izreke.

U preostalom delu, revizija tužioca se odbacuje, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 505/2014 od 27.11.2015. godine stavom prvim izreke delimično je usvojen preinačeni tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je raskinut ugovor o kupoprodaji stana od 16.01.2006. godine overen pred Opštinskim sudom u Bačkoj Palanci Ov ../2006. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužiocu isplati iznos od 1.390.975,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.02.2015. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate 1.980.370,05 dinara. Stavom četvrtim izreke tuženi je obavezan da tužiocu na ime materijalne štete zbog izgubljene dobiti isplati 448.505,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.02.2015. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate 309.978.51 dinar. Stavom petim izreke odbijen je tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete u iznosu od 475.239,53 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i 86.338,89 dinara na ime obračunate kamate. Stavom šestim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete zbog izmakle dobiti preko dosuđenog iznosa od 448.505,70 dinara do traženog iznosa od 737.405,70 dinara, kao i za iznos preko dosuđenog iznosa na ime obračunate zakonske zatezne kamate. Stavom sedmim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 300.994,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3534/17 od 02.11.2017. godine, stavom prvim izreke žalba tuženog je delimično usvojena, a žalba tužioca je odbijena. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da mu na ime izgubljene dobiti isplati 448.505,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.02.2015. godine do isplate i 309.978,51 dinar na ime obračunate zakonske zatezne kamate, od dospeća do 10.02.2015. godine. Prvostepena presuda je preinačena u delu koji se odnosi na parnične troškove, tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime parničnih troškova isplati 232.009,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova odbijen je za period od presuđenja do izvršnosti presude. Stavom trećim izreke prvostepena presuda je potvrđena u preostalom pobijanom delu. Stavom četvrtim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara. Stavom petim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 87/18) i utvrdio da je revizija tužioca delimično neosnovana i delimično nedozvoljena.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio Ugovor o kupoprodaji dvosobnog stana solidarnosti u ... dana 16.01.2006. godine. Aneksom od 15.10.2008. godine je potvrđeno da je tužilac isplatio kupoprodajnu cenu u celosti po zaključenju ugovora. Tuženi je bio u obavezi da predmetni stan preda u posed tužiocu do 31.08.2006. godine, koju obavezu nije ispunio, niti mu je vratio isplaćenu kupoprodajnu cenu. Tužilac je živeo kao podstanar i plaćao zakupninu od 90 evra mesečno u periodu od 15.03.2004. godine do 01.09.2009. godine, kada je sa suprugom kupio stan u ... . Tužbom u ovoj parnici podnetom 24.11.2014. godine, tužilac je tražio utvrđenje da je Ugovor o kupoprodaji stana raskinut, kao i povraćaj kupoprodajne cene, u kom delu je tužbeni zahtev usvojen i drugostepenom presudom prvostepena presuda potvrđena.

Tuženi je tražio i isplatu izmakle dobiti, u kom delu je prvostepena presuda preinačena i odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu na ime izgubljene dobiti iznosa od 448.505,70 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 11.02.2015. godine i obračunatom zakonskom zateznom kamatom do tog datuma.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanoj drugostepenoj presudi pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda u ovom delu preinačena i odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete na ime izmakle dobiti, za koju je tužilac tvrdio da bi dobit ostvarivao na ime izdavanja predmetnog stana.

Prema članu 132. stav 1. ZOO, raskidom ugovora obe strane su oslobođene od svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne štete. Prema članu 189. stav 1. tog zakona, oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Stavom 3. ovog člana propisano je da se pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Iz navedenih zakonskih odredaba proizilazi da je tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete u vidu izmakle dobiti zbog neizdavanja predmetnog stana neosnovan, jer tužilac tokom postupka nije dokazao da je imao rešenu stambenu potrebu na drugi način da bi predmetni stan mogao izdavati u spornom periodu, a ni revizijskim navodima se ovakav zaključak drugostepenog suda ne dovodi u sumnju. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužiocu kao licu bez rešenog stambenog pitanja dodeljen predmetni stan solidarnosti u kome bi on stanovao, pa je na njemu bio teret dokazivanja da bi tako dodeljeni stan koristio za izdavanje.

Zato se revizijom u ovom delu neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Revizija tužioca je nedozvoljena u delu kojim je odbijen, zbog zastarelosti potraživanja, deo tužbenog zahteva za naknadu štete u vidu izmakle dobiti u iznosu od 475.239,53 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, koji se odnosi na protivvrednost mesečne zakupnine koju je tužilac plaćao za vreme dok je bio podstanar. Revizija je u ovom delu odbačena, jer je navedeni iznos očigledno ispod revizijskog cenzusa za dozvoljenost revizije od 40.000 evra, propisanog noveliranim članom 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić