Pravnosnažnom presudom, primenom odredbi materijalnog prava iz odredbi članova 37. i 43. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, obavezana je tužena da preda tužilji deo porodične stambene zgrade koju koristi, ispražnjen od lica i stvari, bliže opisan u izreci prvostepene presude, jer je ocenom izvedenih dokaza utvrđeno da je tužilja suvlasnik na spornoj nepokretnosti, koju tužena po razvodu braka sa tužiljinim sinom koristi bez pravnog osnova, a da nisu ispunjeni uslovi za priznanje tuženoj prava na dom u smislu odredbi Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene presude u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Činjenica da je neko lice dugo vremena provelo u predmetnoj nepokretnosti i da je u nju ulagalo novčana sredstva, nije dovoljna da mu se po tom osnovu prizna pravo na dom. To što je tužilja nakon razvoda braka sa sinom tužilje nastavila da živi u predmetnoj nepkretnosti, odnosno što tužilja nije odmah tražila njeno iseljenje, tuženoj je omogućilo ne samo da u dugom periodu koristi nepokretnost bez ikakvog osnova i plaćanja naknade, već i da u tom periodu reši svoje stambeno pitanje. Revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.10.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP, pa je primenom člana 413. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković