Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac AA, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostvila odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postpuka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 87/18), na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zajedničko dete stranaka mal. VV rođena je ... godine, pohađa osnovnu školu, sa majkom živi u iznajmljenom stanu za koji zakupnina iznosi 24.000,00 dinara, režijski troškovi 10.000,00 dinara, troškovi za struju, kablovsku televiziju i telefon 5.100,00 dinara, a troškovi vannastavnih detetovih aktivnosti 6.000,00 dinara na mesečnom nivou. Njena majka BB kao zaposlena ostvaruje zaradu u iznosu od 27.000,00 dinara mesečno, od imovine poseduje automobil, pomoć uživa od svojih roditelja i sestre. Tužilac je takođe zaposlen, njegova zarada kao … u preduzeću „…“ iznosi 55.000,00 dinara mesečno. On za zakup stana izdvaja 80 evra, za režijske troškove, struju, telefon i kablovsku televiziju 8.100,00 dinara mesečno. Boluje od epilepsije i koristi lekove, uz izdatke za lekove za koje izdvaja 3.000,00 dinara mesečno. Na računu u banci položenih ima 14.000 evra, od prodaje roditeljskog stana, a druge vrednije imovine nema, ne poseduje ni automobil, ni nepokretnosti. Od manjih uslužnih povremenih poslova, jednom u tri meseca zaradi od 1.000,00 do 3.000,00 dinara. Redovnih dopunskih prihoda nema.

Kod iznetog stanja stvari, nižestepeni sudovi su prihvatili da je iznos ukupnih mesečnih potreba mal. VV na nivou potrebnih 30.000,00 dinara za njeno izdržavanje i da su oba roditelja u mogućnosti da radom ostvaruju sredstva za izdržavanje, što i čine, te su u mogućnosti, a u obavezi da doprinose izdržavanju svog jedinog deteta. U pogledu dečijeg izdržavanja, visinu obaveze na strani tužioca sa kojim dete ne živi, prvostepeni sud je odredio u iznosu od 15.000,00 dinara mesečno, a drugostepeni sud je ocenio da je tužilac u mogućnosti da iznosom od 18.000,00 dinara doprinosi izdržavanju mal. VV.

Osnovano se revizijom osporava ocena drugostepenog suda o mogućnostima dužnika izdržavanja, u sklopu primene kriterijuma određivanja izdržavanja propisanih u članu 160. Porodičnog zakona.

Za određivanje izdržavanja merodavne su odredbe sadržane u članu 160-162 Porodičnog zakona. U situaciji obostrano skromnih prilika i na strani jednog i na strani drugog roditelja, te opredeljenja da se izdržavanje za dete zahteva u fiksnom mesečnom novčanom iznosu na teret roditelja koji ostvaruje redovna mesečna novčana primanja, sud je dužan da visinu izdržavanja odredi primereno potrebama poverioca izdržavanja i stvarnim mogućnostima dužnika izdržavanja. Kriterijumi određivanja izdržavanja su potrebe poverioca i mogućnosti dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa i o minimalnoj sumi izdržavanja. Odredba člana 160. stav 2. upućuje kako se cene potrebe poverioca izdržavanja, a odredba stava 3. upućuje kako se cene mogućnosti dužnika izdržavanja i kojim je faktorima ona uslovljena. Propisano je da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

U konkretnom slučaju, otav kao dužnik izdržavanja ostvaruje zaradu iz radnog odnosa. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, na ovom uzrastu mal. VV opravdano je da njenom izdržavanju otac doprinosi iznosom od 15.000,00 dinara mesečno, kako je prvostepeni sud odredio uzimanjem u obzir svih relevantnih činjenica, uključujući visinu primanja, izdataka i egzistencionalnih potreba realno sagledanih i vrednovanih. Dosudom izdržavanja u višem iznosu, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo.

Prema utvrđenim činjenicama, osnova nije bilo za usvajanje zahteva za dečije izdržavanje preko iznosa od 15.000,00 dinara, a za još 3.000,00 dinara kako je odredio drugostepeni sud, na podlozi neutemeljenog zaključka o mogućnosti tužioca da se češće dodatno radno angažuje i datog značaja činjenici da raspolaže novčanim iznosom od 14.000 evra, iako ona prema okolnostima slučaja uticaj ne proizvodi u alimentacionom sporu. Dužnik izdržavanja je lice u radnom odnosu. Sredstva za egzistenciju obezbeđuje od svog rada. Iz istog izvora se obezbeđuju i sredstva potrebna za izdržavanje deteta. Tako se i visina izdržavanja određuje, bilo da je tražena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja, saglasno članu 162. stav 1. Porodičnog zakona. Svojoj zakonskoj obaveza izdržavanja mal. deteta na ovom uzrastu, otac je u mogućnosti da udovolji iz tekućih prihoda sredstava koje ostvaruje od svog rada. Za redovno izdržavanje deteta osnovnoškolskog uzrasta, čija su oba roditelja radno sposobna i zaposlena, nije nužno da se angažuju još i novčana sredstva roditelja stečena nasleđem. Ovo pogotovo kada roditelj dužnik izdržavanja nema rešeno stambeno pitanje, već živi u stanu u zakupu, kao i roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo. Prilikama roditelja uslovljen je i životni standard deteta. Takođe, nerealna je i ocena o mogućnostima kontinuiranog dopunskog prihodovanja dužnika izdržavanja. Naime, ne može se očekivati da lice u radnom odnosu obolelo od ozbiljne bolesti epilepsije ostvaruje redovno dopunsku zaradu, jer ona ne zavisi samo od činjenice postojanja radne sposobnosti, već je uslovljena i nizom drugih faktora na tržištu poslova, raspoloživim vremenom i stanjem bolesti i rizika skopčanih s`bolešću, te i time da bi takvo kontinuirano dodatno radno angažovanje predstavljalo preteran teret za osobu sa zdravstvenim smetnjama.

Imajući u vidu uzrast mal. VV, uobičajene troškove za zadovoljenje njenih svakodnevnih životnih potreba u pogledu ishrane, oblačenja, higijene i školovanja, zatim mogućnosti majke s`obzirom na prihode koje ostvaruje, kao i visinu minimalne sume izdržavanja sa jedne strane, te mogućosti oca za sticanje zarade, sa druge strane, revizijski sud nalazi da tuženi može da na ime izdržavanja svog maloletnog deteta VV plaća mesečni iznos od 15.000,00 dinara mesečno i da je taj iznos prvostepeni sud pravilno odredio, u skladu sa članom 160. i članom 162. stav 3. Porodičnog zakona. Ovim iznosom, uz doprinos majke koja svakodnevno brine i stara se o detetu, potrebe deteta će biti zadovoljene na odgovarajući način. Preko ovog nije osnovano traženje višeg iznosa izdržavanja na ovom uzrastu deteta, u postojećim prilikama na strani roditelja.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pobijanu presudu drugostepenog suda i na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić