Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Avlijaš advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Jolović advokat iz ... i Gradskog centra za socijalni rad – Odeljenje Stari Grad iz Beograda, čiji je punomoćnik Lazar Kostić advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužilje i prvotužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9940/18 od 16.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 18.01.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnim revizijama tužilje i prvotužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9940/18 od 16.05.2019. godine.

ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tužilje i prvotužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9940/18 od 16.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 3463/17 od 11.05.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezani su prvotuženi i drugotuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete u vidu gubitka stana – garsonjere broj .., površine 20 m2, na petom spratu kuće kućni broj .. u ulici ... u Beogradu, postojeća na KP broj .., LN broj .. KO Stari Grad, solidarno isplate iznos od 28.480,00 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 24.07.2017. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan isplate u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenog stavom prvim izreke, a do traženog iznosa, odnosno za iznos od 1.539 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 26.04.2002. godine pa do isplate, kao i kamatu na dosuđeni iznos počev od 26.04.2002. godine do 23.07.2017. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obavežu prvo i drugotuženi da tužilji solidarno, na ime izmakle koristi u vidu propuštanja ubiranja plodova (zakupnine) u periodu od 26.04.2002. godine do 30.04.2018. godine na stanu – garsonjeri broj .., površine 20 m2, na petom spratu kuće kućni broj .. u ulici ... u Beogradu, postojeća na KP broj .., LN broj .. KO Stari Grad, isplate iznos od 35.875,00 evra sa domicilnom kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 01.05.2018. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužilji solidarno, na ime naknade troškova parničnog postupka, isplate iznos od 203.433,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 11.05.2018. godine do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog prepisa presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9940/18 od 16.05.2019. godine stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženih i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 3463/17 od 11.05.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što su obavezani tuženi da solidarno na ime naknade troškova parničnog postupka isplate tužilji iznos od 385.650,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.05.2018. godine pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužilji solidarno na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplate iznos od 22.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je učinjenih u postupku pred drugostpenim sudom.

Reviziju je blagovremeno izjavila i prvotužena, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnim revizijama tužilje i prvotužene. Tužilja je izjavila reviziju zbog zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je učinjenih u postupku pred drugostpenim sudom. Revizija može biti izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava u za to predviđenim slučajevima, ali ne i zbog eventualno učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, na šta se tužilja u reviziji isključivo poziva. Nisu ispunjeni uslovi ni za odlučivanje o reviziji prvotužene jer nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa. Revizija se odnosi na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora čime se u suštini osporava činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Prvotužena u reviziji ukazuje i na bitne povrede postupka učinjene pred drugostepenim sudom, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozovljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije tužilje i prvotužene nisu dozvoljene.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu banke na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da vrednost pobijanih delova (iznos od 28.480,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po reviziji prvotužene i iznos od 35.875 evra u dinarskoj protivvrednosti po reviziji tužilje) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizije tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković