.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4280/2018
08.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilja AA i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Simonović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3274/17 od 19.04.2018. godine, u sednici održanoj 08.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3274/17 od 19.04.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3274/17 od 19.04.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 3714/16 od 23.03.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiljama zbog docnje u isplati porodične invalidnine za period od 01.09.2013. godine do 31.01.2016. godine isplati zakonsku zateznu kamatu na novčane iznose određene po mesecima, kao u izreci. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiljama naknadi parnične troškove u iznosu od 35.300,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 3274/17 od 19.04.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilja. Stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložile da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete zbog docnje u isplati porodične invalidnine, a pobijanom odlukom je preinačena prvostepena presuda tako što je tužbeni zahtev odbijen. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer je o pravu koje je predmet pravne zaštite odlučeno pravnosnažnom presudom uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda u odluci Rev 499/18, u kojoj je odlučivano o istovetnom zahtevu, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Zbog toga, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, dok stavom 3. istog člana da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.09.2016. godine, a vrednost predmeta spora opredeljena je iznosom označenim u tužbi u visini od 10.000,00 dinara, koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa je pobijana drugostepena odluka doneta u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. u vezi stava 3. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena, usled čega je, primenom člana 479. stav 6. ZPP, revizija tužilja nedozvoljena.
Iako je drugostepenom odlukom preinačena prvostepena odluka, u kom slučaju bi po izmenjenom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u posebnoj glavi ZPP koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano je da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo (član 467. ZPP) isključuje primenu opštih pravila, pa u ovom slučaju revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
