Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 98/19 od 31.01.2020. godine, stavom prvim izreke odbijene su, kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje prvostepenog suda P4 415/10 od 12.02.2019. godine, kojim je obavezana tužilja da sudskom veštaku naknadi troškove veštačenja od 69.328,00 dinara i predmet vraćen istom sudu na ponovni postupak. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P4 415/10 od 16.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan predlog tužilje za ponavljanje postupka podnet 04.06.2020. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova postupka plati 45.000,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž4 206/21 od 22.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno prvostepeno rešenje od 16.07.2021. godine. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka po pravnom leku.

Tužilja je protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 98/19 od 31.01.2020. godine izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž4 206/21 od 22.12.2021. godine tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog posutpka i pogrešne primene materijalnog prava, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž4 206/21 od 22.12.2021. godine primenom člana 412. u vezi člana 399. Zakona o parničnom postpuku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju spisa, presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 98/19 od 31.01.2020. godine, potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P4 415/10 od 27.12.2018. godine u stavu trećem i četvrtom izreke, kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je tuženi namerno povredio pravo registrovanog patenta br. ... koji je priznat od strane Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije za pronalazak „kodirana ...“ sa pravom prvenstva od 14.09.1998. godine čiji je nosilac prava tužilja, tako što je neovlašćeno ekonomski iskorišćavao bez dozvole tužilje proizvod izrađen prema pronalasku zaštićenom registrovanim pantentom br. ... tužilje, pri čemu je plasirani proizvod na sebi imao prevarno utisnutu oznaku ..., a koji je počev od 07.11.2002. godine do 01.01.2013. godine stavljao u promet i upotrebljavao na teritoriji Republike Srbije i tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da izreku presude objavi u dnevnom listu „Politika“ o svom trošku.

Tužilja je 04.06.2020. godine podnela predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka na osnovu člana 422. stav 1. tačka 1), 4) i 9) ZPP, sa obrazloženjem da je njen punomoćnik 28.05.2020. godine izvršio uvid u spise i uočio da su uzorci, koji su prezentirani od strane sudskog veštaka, neobeleženi, protivno nalazu i mišljenju, da su jedini dokazi bez slika, fotografija tih uzoraka, uporednog prikaza proizvoda u prometu malog patenta i patenta, da se ti uzorci u tri primerka nalaze u providnoj, zaheftanoj kutijici sa nalepnicom. Dalje je navela, da imajući u vidu da egzistiraju neobeleženi uzorci, koji su bili predmet veštačenja, da neobeleženi uzorci predstavljaju nov dokaz koji joj nije bio poznat, te da postoji razlog za ponavljanje postupka. Tužilja je u predlogu ukazala da postoje nove činjenice, koje se tiču osporavanja veštačenja izvršenog u prvostepenom postupku, o čemu je u prilogu dostavila nalaz i mišljenje sudskog veštaka za autorsko projektovanje Tatjane Dimitrijević od 01.06.2020. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su odbili, kao neosnovan predlog tužilje za ponavljanje postupka, pravilnom primenom člana 422. stav 1. tač. 1), 4) i 9) ZPP.

Članom 422. stav 1. ZPP propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti: ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom (tačka 1); ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadržaj (tačka 4), ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice i dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku (tačka 9).

Iz napred navedenog sledi da je predlog za ponavljanje postupka vanredni pravni lek protiv pravnosnažne odluke čija je svrha otklanjanje najtežih povreda odredaba parničnog postupka, kao i određenih nedostataka u pogledu činjeničnog utvrđenja na kome je zasnovana odluka koja se predlogom pobija. Ovaj vanredni pravni lek ima za cilj da se u postupku pokrenutim predlogom posle nastupanja pravnosnažnosti, nepravilna odnosno nezakonita sudska odluka ukine, da se ponovo rasprave sporna pitanja i donese pravilna i zakonita odluka.

Po oceni Vrhovnog suda, kada se ima u vidu napred navedeno, odnosno citirane odredbe Zakona o parničnom postupku, razloge na kojima je zasnovan predlog za ponavljanje postupka i stanje spisa, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka.

Naime, prema članu 422. stav 1. tačka 1) ZPP, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom, pa kada se ima u vidu ova odredba Zakona o parničnom postupku i stanje spisa, da je tužilji sve vreme trajanja postupka omogućeno da raspravlja pred sudom, kako pozivanjem na zakazana ročišta, tako dostavljanjem podnesaka suprotne strane, dostavljanjem nalaza i mišljenja sudskog veštaka i svih izjašnjenja sudskog veštaka, to sledi da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka propisani ovom odredbom.

Nisu ispunjeni ni uslovi za ponavljanje postupka propisani članom 422. stav 1. tačka 4) ZPP, jer ovom odredbom, kao razlog za ponavljanje postupka propisana su krivična dela koja su uticala na donošenje odluke kojom je postupak pravnosnažno završen. Ovi razlozi se po pravilu dokazuju pravnosnažnom presudom donetom u krivičnom postupku kojom je utvrđeno krivično delo, ali se ova krivična dela mogu dokazati u parničnom postupku, ako je postupak obustavljen zbog toga što je okrivljeni umro, ili je oboleo od trajnog duševnog oboljenja, ili ako postoje okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenute, a u ovom slučaju nije dokazano da je odluka suda zasnovana na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadržaj.

Tvrdnja tužilje da su uzorci, koji su prezentirani od strane sudskog veštaka neobeleženi, ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka propisan članom 422. stav 1. tačka 9) ZPP, jer se ne radi o novoj činjenici, s obzirom na to da iz spisa proizlazi da je punomoćnik tužilje prisustvovao veštačenju, da je bio prisutan i na ročištima na kojima se sudski veštak izjašnjavao u vezi datog nalaza i mišljenja, kao i datih primedbi, a i više puta je u toku postupka vršio uvid u spise. Tužilja razlog za ponavljanje postupka zasniva i na osporavanju nalaza i mišljenja sudskog veštaka, u koju svrhu je priložila nalaz i mišljenje sudskog veštaka Tatjane Dimitrijević, međutim, ovaj nalaz i mišljenje ne predstavlja nov dokaz u smislu člana 422. stav 1. tačka 9) ZPP, jer nova činjenica je razlog za ponavljanje postupka u smislu napred navedenog člana samo ako je postojala za vreme trajanja postupka, do one faze do kada je mogla biti upotrebljena, ali stranka za nju nije znala ili zbog drugih razloga nije mogla da je upotrebi.

Iz iznetog sledi da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje pravnosnžano završenog postupka propisani članom 422. stav 1. tač. 1), 4) i 9) ZPP, iz kojih je razloga zahtev tužilje za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka pravilno odbijen kao neosnovan, a revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Osim toga, kada se ima u vidu sadržina predloga za ponavljanje postupka, sledi da tužilja podnošenjem ovog vanrednog pravnog leka iznosi primedbe na nalaz i mišljenje sudskog veštaka, što nije moguće u postupku po ovom vanrednom pravnom leku.

Sa napred navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti zahteva za zaštitu zakonitosti na osnovu člana 421. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da izjavljeni zahtev nije dozvoljen.

Članom 417. ZPP, propisano je da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ovog zakona. Članom 361. stav 2. tačka 5) ZPP, propisano je da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3). Članom 3. stav 3. ZPP, propisano je da sud neće dozvoliti raspolaganje stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Članom 418. ZPP, propisano je da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

Nedozvoljeno raspolaganje stranaka saglasno članu 3. stav 3. ZPP predstavlja isključivo procesni institut koji se vezuje za ponašanje stranaka u vreme trajanja parnice i na odluku koja je zasnovana na njihovoj dispoziciji (odricanje od zahteva, priznanje zahteva i poravnanje), a ne ako je odluka zasnovana na pismenim ili usmenim dokazima, izvedenim u postupku. Ponašanje stranaka koje prethodi parnici raspravlja se kroz činjenično stanje ili materijalno pravo, što nije razlog za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka.

S obzirom na to da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom razloga koje je stranka navela u zahtevu, Vrhovni sud je utvrdio da u ovm slučaju nisu ispunjeni uslovi za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, iako se tužilja u zahtevu formalno pozvala na zakonske razloge za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka. Tužilja se samo formalno pozvala na bitnu povredu iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP, a u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka. Stoga, formalno pozivanje tužilje na zakonom dozvoljen razlog za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, zahtev ne čini dozvoljenim.

Imajući u vidu da sporno rešenje nije doneto na dispoziciji stranaka (odricanje od zahteva, priznanje zahteva i poravnanje), to isto nije zasnovano na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka iz člana 3. stav 3. ZPP, pa nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP.

Obaveštenje nadležnog javnog tužioca strankama u smislu člana 418. ZPP, da se same mogu koristiti ovim vanrednim pravnim lekom, ne može biti osnov za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti iz razloga koji nisu propisani članom 417. ZPP.

Na osnovu člana 421. u vezi člana 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je ispitao blagovremenost izjavljene revizije protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 98/19 od 31.01.2020. godine u smislu člana 394. stav 1. i 404. ZPP i utvrdio da je revizija neblagovremena.

Članom 394. stav 1. ZPP propisano je da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude. Članom 401. stav 1. ZPP, propisano je da neblagovremenu, nepotpunu i nedozvoljenu reviziju, osim iz člana 389. ovog zakona, odbaciće rešenjem predsednik veća prvostepenog suda, bez održavanja ročišta, a članom 404. tog zakona da neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciće revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 401), nije učinio prvostepeni sud.

Iz dostavnice u spisima utvrđeno je da je pobijano drugostepenu presudu punomoćnik tužilje primio 16.03.2020. godine, a da je revizija izjavljena 04.06.2020. godine, po isteku roka od 30 dana od dostavljanja prepisa presude, sa kojih razloga je revizija tužilje neblagovremena u smislu citiranih zakonskih odredbi.

Sa navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Odlučujući o zahtevu tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, na osnovu člana 154. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev, jer je utvrdio da ti troškovi nisu bili potrebni radi vođenja ove parnice i odlučio kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić