Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca ''AA'' DOO ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Radivoje Zekić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7839/16 od 29.03.2018. godine, u sednici održanoj 22.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 7839/16 od 29.03.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Vršcu P 549/16 od 27.09.2016. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 549/16 od 27.09.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime naknade duga isplati pojedinačne navedene mesečne iznose u tom stavu izreke, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 203.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7839/16 od 29.03.2018. godine, stavom 1. izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vršcu P 549/16 od 27.09.2016. godine. Stavom 2. izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede pravila postupka.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tužioca i poljoprivrednog dobra ''VV'' BB, zaključen je ugovor broj 1140/2013 dana 27.05.2013. godine, radi regulisanja međusobnih prava i obaveza u vezi isporuke propilenskog veziva tip 130 i propilenskog veziva tip 750. Članom 2. ugovora predviđeno je da je ukupna vrednost posla bez obračunatog PDV-a 67.395,00 evra odnosno 80.847,00 evra sa PDV-om. Članom 3. je predviđeno da će za isporučeno propilensko vezivo tužilac sačiniti otpremnicu najmanje u dva primerka od kojih je jedan primerak za kupca. Članom 4. ugovora kupac se obavezao da će prodavcu robu iz člana 1. naznačenog ugovora plaćati u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate u roku od 60 dana od dana preuzimanja propilenskog veziva. Ugovor je potpisan od strane prodavca – ovde tužioca i kupca. Po osnovu isporučene robe, a na osnovu otpremnica izdate su fakture u određenim iznosima i vremenom dospelosti. Tužilac je tuženom dostavio izvod iz otvorenih stavki na dan 30.11.2013. godine na iznos od 12.557.592,96 dinara i iznos od 11.014.586,56 dinara, a tuženi na to nije odgovorio. U toku postupka obavljeno je veštačenje od strane veštaka ekonomske struke Vladana Krstina, pa je utvrđeno da je visina duga tuženog prema tužiocu od početka 2013. do kraja 2014. godine po osnovu zaključenog ugovora u visini od 11.014.586,56 dinara zakonska zatezna kamata na izmireni dug od dana valute svake obaveze navedene u fakturi pa do dana izrade nalaza je u visini od 4.745.130,02 dinara. Poljoprivredno dobro ''VV'' BB ... na osnovu rešenja Agencije za privredne registre BP 6106/2014 od 28.01.2014. godine je brisan iz registra usled promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva u ''VV'' DOO ... .

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, imajući u vidu da je poljoprivredno dobro ''VV'' BB brisan iz registra usled promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva ''VV'' DOO koje je pravni sledbenik poljoprivrednog dobra ''VV'' BB je isto preuzelo sva prava i obaveze preduzetnika nastalih poslovanjem preduzetnika do trenutka osnivanja tog privrednog društva, pa nalazeći da na strani tuženog postoji nedostatak pasivne legitimacije to je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan jer je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 30.11.2015. godine kada je poljoprivredno dobro ''VV'' prestalo da obavlja delatnost.

Drugostepeni sud je prihvatio takvo pravno stanovište prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu, nalazeći da je članom 92. stav 1. Zakona o privrednim društvima (''Službeni glasnik RS'' br. 36/11... 5/15) propisano da preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, pri čemu se shodno primenjuju odredbe tog zakona o osnivanju date forme društva, a stavom 3. istog člana da se na osnovu odluke iz stava 1. ovog člana vrši istovremeno brisanje preduzetnika iz registra privrednih subjekata i registracija osnivanja privrednog društva iz stava 1. ovog člana koji preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastalih iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva. Stavom 4. citiranog člana je propisano da nakon gubitka svojstva preduzetnika u skladu sa stavom 3. ovog člana to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra. Imajući u vidu da je poljoprivredno dobro ''VV'' BB ... brisan iz registra usled promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva u ''VV'' DOO ..., a da je tužba podneta 30.01.2015. godine protiv tuženog kao fizičkog lica to proizilazi da tuženi kao fizičko lice nije pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari, pa je potvrdio presudu prvostepenog suda.

Ovakvo stanovište nižestepenih sudova, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda se ne može prihvatiti kao pravilno. Naime, prema članu 85. Zakona o privrednim društvima (''Službeni glasnik RS'' br. 36/11... 5/15) propisano je da preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i ona koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. Prema stavu 2. citiranog člana predviđeno je da odgovornost za obaveze iz stava 1. ovog člana ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra. Dalje, prema članu 92. stav 1. citiranog zakona propisano je da preduzetnik može doneti odluku u nastavku obavljene delatnosti u formi privrednog društva, pri čemu se shodno primenjuju odredbe ovog zakona u osnivanju date forme društva, a prema stavu 3. istog člana propisano je da prilikom promene forme delatnosti, sa preduzetnika na privredno društvo od trenutka osnivanja privrednog društva isto preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastalih iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva. Stavom 4. je propisano da nakon gubitka svojstva preduzetnika u skladu sa stavom 3. ovog člana to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra. Shodno citiranim propisima proizilazi, da iako je tuženi izgubio svojstvo preduzetnika u skladu sa stavom 3. člana 92. Zakona o privrednim društvima, tuženi kao fizičko lice je i dalje ostalo odgovorno za obaveze nastale prema trećim licima a u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra. Nižestepeni sudovi pogrešno tumače naznačene odredbe smatrajući da tuženi kao raniji preduzetnik odgovara za obaveze prema trećim licima, samo do momenta brisanja preduzetnika iz registra. Momentom brisanja preduzetnika iz registra i osnivanja privrednog društva (kroz promenu forme poslovanja), i fizičko lice kao raniji preduzetnik i novoosnovano privredno društvo postaju solidarni dužnici za obaveze prema trećim licima, a koje obaveze su nastale u vezi sa bavljenjem delatnosti privrednog preduzetnika do trenutka brisanja preduzetnika iz registra. Znači, ne može se prihvatiti stav nižestepenih sudova da na strani tuženog kao fizičkog lica postoji nedostatak pasivne legitimacije.

Nižestepeni sudovi su pošli od pogrešne primene materijalnog prava, što je za posledicu imalo i nepotpuno utvrđenog činjenično stanje, što je ishodovalo donošenju nezakonite odluke. Naime, na zapisniku o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom u predmetu P 408/15 od 27.09.2016. godine na drugoj strani je konstatovano da ''punomoćnik tuženog izjavljuje da ostaje kod odgovora na tužbu, s tim što dostavlja rešenje Privrednog suda u Pančevu Ipv Iv 35/16 po kom je tužilac u ovoj pravnoj stvari podneo predlog za izvršenje protiv ''VV'' DOO radi prinudne naplate duga, a radi se o verodostojnim ispravama koje su osnov ovog tužbenog zahteva. Nakon toga, konstatovano je da je primerak rešenja dat punomoćniku tužioca, a na istom ročištu su punomoćnici stranaka izjavili da nemaju pitanja za veštake ekonomske struke. Naznačeno rešenje privrednog suda na koje se poziva punomoćnik tuženog, a koje je uredno uručeno i punomoćniku tužioca, nije pronađeno u spisima predmeta. Punomoćnik tuženog je istakao da je predmet izvršenja po naznačenom rešenju prinudna naplata po istom pravnom osnovu, tj. da se radi o istoj pravnoj stvari, što u toku postupka nije provereno. Nema dokaza da li je potraživanje (ako se radi o istom pravnom osnovu) naplaćeno, da li je to rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno i izvršno. Činjenica da li je protiv privrednog društva ''VV'' DOO podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, a koje su osnov tužbenog zahteva po ovom predmetu i da li je doneto rešenje sprovedeno, tj. da li je izvršena naplata je od bitnog značaja za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari, što je od strane nižestepenih sudova propušteno da se utvrdi.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić