Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4864/20 od 20.10.2020. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 15790/18 od 31.05.2019. godine. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 15790/18 od 07.11.2019. godine, ispravljeno rešenjem istog suda pod istim brojem od 13.12.2019. godine i 12.05.2020. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati novčani iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom propisanom Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 01.04.2007. godine do konačne isplate i 8.500 evra sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 01.04.2007. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine pa do isplate kamatu propisanu Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome banke otkupljuju evro. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 227.300,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju u kome je osporio revizijske navode.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11...18/20) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda tužilac je septembra 2006. godine tuženom pozajmio novčani iznos i to 8.500 evra i 30.000,00 dinara, bez sačinjene priznanice, a tuženi (u toku parničnog postupka preminula je tužena VV) su se obavezali da će pozajmljena novčana sredstva vratiti najkasnije do 01.04.2007. godine, bez kamate. Tuženi nisu sporili da tužiocu duguju novac, ali ne po osnovu ugovora o zajmu, već po osnovu sporazuma o otrakluku iz koga proizilazi da su zajednički uložili rad i sredstva u cilju ortačkog otvaranja pekare, odnosno započinjanja zajedničkog posla. Pekara je otvorena pod imenom supruge tuženog, sada pok. VV, jer su i tužilac i tuženi bili u radnom odnosu na neodređeno vreme u drugoj pekari, tako da bi u novootvorenoj pekari radili nakon okončanja radnog vremena. Ocenjujući verodostojnost iskaza saslušanih svedoka i stranaka, prvostepeni sud je prihvatio kao verodostojan iskaz svedoka GG, tužiočeve supruge i tužioca, kao stranaka, jer je svedok GG sa puno detalja opisala da su se stranke sporazumele u vezi zajma, datuma vraćanja zajma koji je u potpunosti identičan sa iskazom tužioca. Prvostepeni sud je izveo i druge predložene dokaze. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, pa je primenom člana 557. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da tužiocu vrati predmetni novčani iznos na ime zajma.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbama tuženog, izjavljenim protiv navedene prvostepene presude i prvostepenog rešenja otvorio glavnu raspravu i utvrdio da su tužilac i tuženi tokom 2006. godine postigli zajednički sporazum da otvore pekaru od zajednički uloženih novčanih sredstava, te da su zaključili usmeni ugovor o ortakluku kojim su se obavezali da ulože svoj rad i svoju imovinu radi postizanja zajedničkog cilja i to otvaranje pekare „DD“. Ortački ulog se sastojao od 8.500 evra i 30.000,00 dinara koje je uložio tužilac, dok je tuženi uložio iznos od 12.000 evra. Obzirom da su tužilac i tuženi bili zaposleni na neodređeno vreme u pekari „ĐĐ“, to su pekaru „DD“ registrovali na ime supruge tuženog VV, koja je preminula tokom trajanja prvostepenog postupka. Parnične stranke su zakupile lokal koji se nalazio u ulici ... ... u ..., površine 90 m2, a izveli su radove koji se odnose na prilagođavanje lokala pekari i radove koji se odnose na elektroinstalaciju, kupili mašine neophodne za rad pekare. Parnične stranke su tri do četiri meseca radile u pekari „ĐĐ“, a u pekari koju su otvorili sve dok se pekara „ĐĐ“ nije zatvorila, a potom su radili isključivo u zajedničkoj pekari i to u periodu od pet ili šest meseci. Obzirom da je posao loše išao, tužilac je tražio od tuženog da mu vrati uloženi novac, a što je tuženi odbio uz predlog da tužilac preuzme u celosti pekaru „DD“ međutim tužilac je predlog da preuzme pekaru odbio, pa je tuženi maja meseca 2007. godine zatvorio pekaru „DD“ u ... i isti preselio u ... gde se nalaze mašine i oprema koju su zajednički kupili.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da su parnične stranke zaključile ugovor o ortakluku i da svaki ortak snosi svoju štetu do visine svog uloga u smislu člana 742. Srpskog građanskog zakonika, zbog čega tužbeni zahtev tužioca nije osnovan, pa je odlučio kao u izreci pobijane presude.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud odlučujući kao u izreci pobijane drugostepene presude pogrešno primenio materijalno pravne odredbe Srpskog građanskog zakonika, koji se primenjuje u smislu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije, s obzirom na to da ova vrsta ugovora nije regulisana pozitivno-pravnim propisima, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Ovo sa razloga što drugostepeni sud nije na siguran i pouzudan način utvrdio, ni dao razloge da li je među parničnim strankama zaključen ugovor o ortakluku ili ugovor o zajmu.

Paragrafom 723. Srpskog građanskog zakonika propisano je da ugovor ortački biva onda, kada se dva ili više njih lica slože, da svoj trud, ili i stvari svoje ulože na to, da korist, koja se otud dobije, među sobom dele. Paragrafom 727. SGZ propisano je da ono što je uloženo u ortački posao, sačinjava glavnicu ortakluka i prinadleži svima zajednički. Što bi koji ortak izvan toga još imao, ono ne prinadleži ovamo, nego je njegovo sopstveno odeljeno dobro. Paragrafima 736. i 739. istog Zakona regulisana je podela dobiti, a sam prestanak ortakluka regulisan je paragrafom 756. SGZ.

U konkretnom slučaju drugostepeni sud je odlučio primenom paragrafa 742. SGZ (kojim je propisano da „ako bi mesto dobitka bilo štete, onda po meri uloga kao i dobitak, pada šteta na sve ortake. Ona pak koji nije uložio ništa, nego je radio, gubi trud svoj i radnju“) zaključujući da je „prestao“ ugovor o ortakluku, u koji su ugovorne strane uložile novac radi kupovine mašina i opreme za zajedničku pekaru, pa svaki ortak snosi štetu do visine svog uloga, zbog čega tužbeni zahtev tužioca nije osnovan, a da pre toga nije utvrdio da li su svi elementi predviđeni ugovorom o ortakluku, sadržani u ortačkom odnosu, koji je po oceni drugostepenog suda, postojao među parničnim strankama.

Ortakluk je ugovor kojim se dva ili više lica obavezuju da će zajednički iskorišćavati svoja imovinska dobra u cilju postizanja neke imovinske koristi i njene podele. Da bi se neko smatrao ortakom, neophodno je ne samo da je uneo neku imovinsku vrednost u ortakluk, već i da učestvuje u podeli zajedničke dobiti. Navedena dva elementa ugovora o ortakluku moraju biti jasno definisana, te pisana forma iako nije nužna za nastanak ugovora, predstavlja dokaz o zaključenju ugovora i visini ortačkih udela. Kako ugovor između parničnih stranaka nije zaključen u pisanoj formi, drugostepeni sud je morao na osnovu predloženih i izvedenih dokaza da utvrdi da li je uopšte došlo do zaključenja ugovora o ortakluku ili ne (ili je reč o ugovoru o zajmu). U tom smislu drugostepeni sud nije utvrdio kakav je bio dogovor parničnih stranaka u pogledu učešća u podeli zajedničke dobiti. Ovo tim pre što ni pekarska radnja „DD“ u ... nije otvorena na ime „ortaka“, već na ime sada pokojne supruge tuženog, iako je tužilac u pekari „ĐĐ“ doo radio do 31.03.2007. godine, a u novootvorenoj „ortačkoj pekari“ radio je neprijavljen (kod NSZ i RF PIO) „na crno“ (nije zaključio ni ugovor o radu) a tuženi mu je isplatio dve – tri zarade za period u kome je radio u zajedničkoj pekari. Osim navedenog, saslušan kao stranka u parničnom postupku na glavnoj raspravi pred sudom, održanoj dana 20.09.2012. godine, tužilac je pored ostalog, izjavio da je njihova zajednička pekara „DD“ u ... zatvorena maja meseca 2007. godine, ali je ista nastavila sa radom tuženog u ... gde se nalaze i sve mašine i oprema, kupljena zajedničkim sredstvima, pri čemu nije utvrdio ni ispunjenost uslova za primenu člana 132. ZOO. Drugostepeni sud nije cenio ni pisani dokaz koji se nalazio u spisima predmeta – predlog okrivljenog, ovde tuženog kojim ne spori svoj dug prema tužiocu u krivičnom predmetu po krivičnoj prijavi ovde tužioca protiv ovde tuženog zbog predmetnog duga.

Sa iznetih razloga, zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda, činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno, pa je drugostepena presuda morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti, upotpuniće činjenično stanje, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku, vodeći računa i o ostalim revizijskim navodima.

Ukinuta je i odluka o izdatoj privremenoj meri, kao i odluka o troškovima parničnog postupka, jer iste zavise od konačnog ishoda parnice.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja primenom odredbe člana 416. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić