Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 98/20 od 19.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog, i prvostepena presuda potvrđena. Drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žaalba tuženog izjavljena protiv stava drugog izreke prvostepene presude.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Osim toga, neosnovano tužilja ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, a u vezi člana 66. i 67. stav 2. ZPP, imajući u vidu da sudija Aleksandra Prešić nije učestvovala u donošenju prvostepene odluke, zbog čega bi u smislu navedenih odredaba ZPP postojao osnov za njeno isključenje u odlučivanju pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P2 771/17 od 12.01.2018. godine razveden je brak tužilje i tuženog i zajedničko dete, maloletni VV poveren je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci i određen je način održavanja ličnog odnosa između maloletnog deteta i oca. Mal. VV je učenik ... razreda osnovne škole i živi sa majkom. Stranke iz braka imaju i punoletno dete – sina GG, rođenog ... godine, koji je na redovnom školovanju. Mal. VV pohađa privatne časove engleskog jezika za koje je potrebno 3.500,00 dinara mesečno, od 01.05.2019. godine ne trenira košarku, a punoletni sin stranaka student je ... u ..., gde je živeo u iznajmljenom stanu do 01.08.2019. godine, koji je plaćao 90 evra, a komunalije 55 evra, a koje troškove je do navedenog datuma plaćao tuženi. Godišnja školarina na fakultetu je 156.000,00 dinara, koju je otac platio za školsku 2018/2019. godinu. Među strankama je nesporno da je starije dete tuženi izdržavao do decembra 2018. godine. Izricana je mera zabrane komunikacije i približavanja ocu dva puta po mesec dana starijem punoletnom sinu, GG, kao i približavanje majci na godinu dana od strane punoletnog sina. Mesečne potrebe maloletnog VV su 27.185,00 dinara, za ishranu 15.000,00 dinara, za odeću, garderobu i lečenje 5.000,00 dinara, za higijenu 1.000,00 dinara i za školske i vanškolske aktivnosti 6.185,00 dinara. Mesečne potrebe tužilje na mesečnom nivou su 30.000,00 dinara, a tuženog 40.000,00 dinara, dok su mesečne potrebe starijeg sina stranaka 60.000,00 dinara. Prosečna mesečna zarada tužilje je 63.115,75 dinara, a tuženog 118.180,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odlučili da je tuženi u obavezi da mesečno doprinosi izdržavanju mal. deteta sa po 15% od svojih redovnih mesečnih primanja, dok su u preostalom delu tužbeni zahtev odbili kao previsoko postavljen.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je prilikom odlučivanja o visini obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta, pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona je propisano da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza za izdržavanjem drugih lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Kada se određuje visina izdržavanja po članu 162. stav 3. istog zakona kada je poverilac izdržavanja dete visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Naime, imajući u vidu ovu zakonsku odredbu i utvrđene činjenice za ocenu mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja u smislu odredbe člana 160. stav 3. PZ, i to kako zaradu, tako i njegove rashode, kao i da je starijeg sina izdržavao do decembra 2018. godine, a ceneći i ukupne mesečne potrebe mal. VV koji je školskog uzrasta (sada ima ... godina), pohađa i vanškolske aktivnosti, i rukovodeći se njegovim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je tuženi u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta plaća 20% mesečno od svojih redovnih primanja, s obzirom na njegove mogućnosti da stiče zaradu i standard kojim živi. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal.deteta, u skladu sa njegovim utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tuženog kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstva za izdržavanje deteta obezbeđivati zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njemu, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. VV.

Pravilna je odluka o troškovima postupka, s obzirom da o naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni u svakoj konkretnoj parnici na osnovu člana 207. PZ, vodeći računa o razlozima pravičnosti.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa za izdržavanje mal. VV, odnosno za još 5% mesečno od redovnih mesečnih primanja tuženog, ovaj sud je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan, smatrajući da je previsoko postavljen, s obzirom na materijalne mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja i sopstvene potrebe. Takođe, u obezbeđenju sredstava potrebnih za izdržavanje dece roditelji su dužni da obostrano učestvuju, pri čemu se roditelju koji vrši roditeljsko pravo nad detetom u doprinos svakako računa i svakodnevno angažovanje na nezi, čuvanju i vaspitavanju. Taj roditelj je takođe dužan da i materijalno doprinosi dečijem izdržavanju s obzirom na postojeću radnu sposobnost. Dakle, nema samo tuženi obavezu izdržavanja mal. deteta, već ta obaveza jednako stoji i na strani zakonske zastupnice koja joj je dužna udovoljiti, pa i na teret obima zadovoljenja sopstvenih potreba. Majka je isto tako u obavezi da učestvuje u zadovoljenju potreba mal. deteta plaćanjem novčanog iznosa, imajući u vidu da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Činjenica da je majka mal. deteta ima znatno niže prihode od oca, ne vodi oslobođenju od zakonske obaveze izdržavanja mal. deteta koju i ona ima, budući da je radno sposobna žena koja ima mogućnosti da se i sama dodatno radno angažuje na obezbeđenju novčanih sredstava za izdržavanje mal. deteta.

Tužilja je u postupku po reviziji delimično uspela, pa je ovaj sud odlučio da svaka strana snosi svoje troškove postupka, shodno članu 207. Porodičnog zakona.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić