.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4295/2023
31.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3635/22 od 01.09.2022. godine, u sednici veća održanoj 31.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3635/22 od 01.09.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3635/22 od 01.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21560/20 od 29.10.2020. godine, odbijeni su predlozi tužene za prekid i zastoj postupka, pa je obavezana tužena da tužiocu, na ime neisplaćenih invalidnina za period od decembra 2015. godine zaključno sa septembrom 2019. godine, isplati ukupan iznos 714.602,27 dinara, u pojedinačno navedenin mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti, dok je za period od jula 2012. godine zaključno sa novembrom 2015. godine, tužbeni zahtev kao neosnovan odbijen, a tužena obavezana da isplati tužiocu iznos od 98.250,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3635/22 od 01.09.2022. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21560/20 od 29.10.2020. godine, kao i zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da Vrhovni sud odluči o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev jer je organ tužene bez konretnog razloga tužiocu obustavio isplatu lične invalidnine, uz ocenu da je tužena odgovorna za štetu, na osnovu člana 172. ZOO, kojim je propisano da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Odluka o tužbenom zahtevu je doneta u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama nižestepenih sudova i revizijskog suda da je pravo na invalidninu stečeno pravo i da u odsustvu rešenja kojim se iz bilo kog razloga rešenje o priznavanju prava na ličnu invalidninu stavlja van snage i zamenjuje novim rešenjem, korisnik invalidnine ima pravo na isplatu invalidnine u skladu sa odredbama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, pa su bez uticaji suprotni revizijski navodi. Iz navedenog proizlazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučevanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena ni kao redovna.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Pravnosnažnom presudom protiv koje je revizija izjavljena, usvojen je tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 714.602,27 dinara, pa kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi revizijski cenzus propisan članom 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
