Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Lidije Đukić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AD AA, sa sedištem u ..., koga zastupa Kosta Jolić, advokat iz ..., protiv tuženog BB, glavnog i odgovornog urednika medija VV, , druga forma elektronskog izdanja veb adresa www... .com, čiji je izdavač GG DOO sa sedištem u ..., radi objavljivanja odgovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 301/17 od 14.12.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 30.08.2018. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 301/17 od 14.12.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 301/17 od 14.12.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 489/16 od 07.07.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud naloži tuženom, da u istom delu medija, u istom izdanju, u istoj rubrici, na istoj strani kao što je bio objavljen sporni tekst objavi odgovor tužioca na sledeći tekst, a sa oznakom „...“ i to da su neistiniti navodi objavljeni u tekstu pod naslovom „...“ strana ... medija VV, od strane glavnog i odgovornog urednika BB, broj ... (...) od ... .2016. godine, kojem su iznete informacije da će AD AA kupiti inostrana firma čiji je vlasnik njen generalni direktor; da su neistiniti navodi da je generalni direktor opljačkao ovo preduzeće; da je istina da glavni i odgovorni urednik BB nije proverio poreklo, istinitost i potpunost informacije koje prenosi; da je istina da su u citiranom tekstu iznete tvrdnje bez ijednog argumenta, dokaza, kojim bi glavni i odgovorni urednik BB potvrdio iznete optužbe, da sve navedeno predstavlja lažne optužbe, a činjenica da se niko ni u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela pre pravnosnažne odluke suda; da je istina da među firmama koje su zainteresovane za kupovinu AA nema ni jednog preduzeća čiji je vlasnik generalni direktor AA, DD; da je istina da protiv generalnog direktora AA nije doneta pravnosnažna sudska presuda za pljačku, niti se vodi istraga, te nije ni podignuta optužnica za navedeno krivično delo; da je istina da su od kako je na čelu AA generalni direktor DD postignuti poslovni rezultati u pretovaru robe tokom dve prethodne godine i da zahvaljujući dobrom poslovanju AD AA u dve prethodne godine prvi put u istoriji AA vlasniku isplaćena devidenda, a da je sve to postignuto zahvaljujući predanom, stručnom i savesnom radu svih zaposlenih u AD AA. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud naloži tuženom da napred navedeni odgovor objavi u elektronskoj formi VV na zvaničnoj veb adresi www.,,, .com, ....

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 301/17 od 14.12.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 489/16 od 07.07.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka u iznosu od 160.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s`tim što je predloženo da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14 – u daljem tekstu: ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da tuženi objavi odgovor tužioca na tekst koji je (prethodno) objavljen u listu čiji je glavni i odgovorni urednik ovde tuženi. Vrhovni kasacioni sud, nalazi da u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse jer se revizijom ni ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjenično- pravnoj situaciji.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13- US i 55/14-u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. propisano je da je nedozvoljena revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese.

Odredbom člana 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16) propisano je da je revizija dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen, a izjavljuje se u roku od 15 dana od dana dostavljanja drugostepene presude, a stavom trećim istog člana propisano je da protiv presude drugostepenog suda u parnici po tužbi za objavljivanje odgovora se ne može izjaviti revizija.

U konkretnom slučaju, tužilac je 12.12.2016. godine podneo tužbu radi objavljivanja odgovora. Kako je tužilac izjavio reviziju protiv presude drugostepenog suda u parnici po tužbi za objavljivanje odgovora, a protiv koje odluke, shodno napred citiranoj odredbi zakona revizija nije dozvoljena, Vrhovni kasacioni sud je istu odbacio kao nedozvoljenu, primenom odredbe člana 413.ZPP i odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić