Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2) istog zakona i da je osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa sada pok. VV 2002. godine dogovorio kupoprodaju kp. .. i .. obe KO ... . Tom prilikom mu je isplatio kupoprodajnu cenu i stupio u državinu nepokretnosti ali nisu sačinili pisani ugovor o kupoprodaji, niti ugovor o poklonu koji mu je učinio sledeće godine. Presudom zbog propuštanja Osnovnog suda u Požarevcu P 3020/11-16 od 17.01.2012. godine (koja je ispravljena rešenjem istog suda od 31.01.2012. godine) utvrđeno je da je tužilac AA po osnovu poklona od tuženog VV postao vlasnik kp. .. i kp. .. obe KO ..., uz obrazloženje da je tuženi tužiocu 2003. godine usmenim ugovorom o poklonu poklonio navedene dve parcele, da je tužilac stupio u njihovu državinu i da ih obrađuje, da nisu sačinili pisani ugovor o poklonu koji bi tužiocu poslužio kao isprava potrebna za uknjižbu. Tužilac se nije uknjižio kao vlasnik predmetnih katastarskih parcela na osnovu navedene presude, ali je od momenta uvođenja u posed po usmenom ugovoru bio u njihovoj nesmetanoj državini. Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu O 2502/14 od 24.04.2015. godine utvrđeno je da su ove kat. parcele ušle u sastav zaostavštine pok. VV a za naslednike su oglašena njegova deca, sin GG i ćerka DD, koji su ove parcele prodali ugovorom o kupoprodaji zaključenim 18.11.2016. godine koji je overen kod javnog beležnika pod OPU ..-2016 tuženom BB iz ..., koji se uknjižio kod SKN ... u listu nepokretnosti broj .. za KO ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da presuda na osnovu propuštanja ne proizvodi pravno dejstvo jer je u toku parničnog postupka utvrđeno da nije bilo pisanog ugovora o poklonu niti ugovora o kupoprodaji, pa se pravnom poslu na osnovu koga je doneta navedena presuda zbog propuštanja, s obzirom da je bio usmeni, ne može priznati pravno dejstvo jer takav ugovor ne ispunjava uslove za konvalidaciju u smislu člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti. Pored toga se nisu stekli ni uslovi za vanredni održaj u smislu člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Zbog toga po oceni prvostepenog suda, jači pravni osnov za sticanje prava svojine ima tuženi koji je kasniji sticalac jer ima osnov u valjanom pravnom osnovu – po overenom kupoprodajnom ugovoru.

Drugostepeni sud je zauzeo suprotno pravno stanovište zaključujući da je ranije izvršeno raspolaganje navedenim parcelama kojima nedostaje pisani ugovor valjano jer je tužilac stekao osnov za sticanje prava na osnovu pravnosnažne presude na osnovu propuštanja od 17.01.2012. godine. U situaciji kada dva lica imaju valjan pravni osnov za sticanje prava svojine na istim nepokretnostima, jači pravni osnov ima raniji savesni sticalac u odnosu na kasnijeg nesavesnog sticaoca kakav je u ovoj situaciji tuženi.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Po oceni revizijskog suda, pravni osnovi za sticanje prava svojine u ovom slučaju su različiti. Na strani tužioca postoji pravnosnažna sudska presuda kojom je priznato pravno dejstvo ugovora o poklonu između tužioca i sada pok. VV. Na strani tuženog je punovažan kupoprodajni ugovor zaključen sa pravnim sledbenicima sada pok. VV, koji je overen kod javnog beležnika i na osnovu kog ugovora se uknjižio u javnoj knjizi kod SKN ... kao vlasnik ovih nepokretnosti. Zbog toga je jači u pravu tuženi jer teretni dvostrani ugovor ima prednost nad dobročinim ugovorom. Čak i da obe parnične stranke imaju isti pravni osnov (ugovor iste pravne snage) a nemaju, jači u pravu bi bio tuženi jer se on na osnovu zaključenog ugovora upisao u javne knjige i na taj način stekao pravo svojine (član 33. u vezi člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa).

Na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Preinačenjem odluke drugostepenog suda i odbijanjem žalbe potvrđena je prvostepena presuda koja u sebi sadrži i rešenje o troškovima prvostepenog postupka koji su dosuđeni tuženom.

Na osnovu člana 165. stav 2., člana 163. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove na ime sastava revizije od strane advokata u iznosu od 12.000,00 dinara i na ime sudske takse na reviziju 11.800,00 dinara i na odluku po reviziji 17.700,00 dinara sve odmereno prema važećoj AT i TT.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić