U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilac je vlasnik parcele broj .../... površine 2a 15m2, parcele .../... površine 2a 26m2 i parcele broj .../... površine 40 m2, sve njive 3. klase i upisane u LN br. ..., KO ... . Planskom dokumentacijom sve tri parcele su ušle u sastav ulica i to: ulice koja još nema naziv, ulice ... i ... i u celosti su privedene urbanističkoj nameni za javnu saobraćajnu površinu (ulice). Tužilac je uz tužbu dostavio nalaz sudskog veštaka (čiji nalaz i mišljenje prihvata), koji se izjasnio da su okolne parcele smanjene zbog formiranja ulica, pa im je i vrednost umanjena, tako da tržišna vrednost izuzetih parcela po metru kvadratnom iznosi 2.464,00 dinara, pa njihova ukupna tržišna vrednost iznosi 1.185.092,00 dinara. Poreska uprava Regionalnog centra Novi Sad je izvestila sud da se tržišna vrednost parcela procenjuje na 3.112,50 dinara po metru kvadratnom, tako da bi ukupna tržišna vrednost ovih parcela iznosila 1.497.112,50 dinara dinara, što je ovaj organ utvrdio poređenjem ostvarene tržišne vrednosti u prometu obližnjih sličnih parcela.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da plati tužiocu 1.497.112,50 dinara na ime naknade tržišne vrednosti izuzetih parcela, dok je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i tužiocu dosudio 1.185.092,00 dinara, koliko iznosi vrednost ovih parcela prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

U konkretnom slučaju, sporne parcele br. .../..., .../... i .../..., izuzete su iz poseda i prava svojine tužioca i pretvorene u ulice, sada u javnoj svojini, dakle u javno dobro, a da prethodno postupak eksproprijacije nije sproveden. Na taj način izvršena je faktička eksproprijacija koja nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni ili drugi objekti od javnog ili opšteg interesa iako ne postoji odluka - rešenje o oduzimanju zemljišta. Kroz institut faktičke ekspropijacije štiti se raniji sopstvenik u odnosu na opštinu, odnosno grad koji organizuje gradnju javnih i drugih dobara na zemljištu koje nije formalno eksproprisano. Izgradnjom objekata u opštoj upotrebi – ulice, sa potrebnom komunalnom infrastrukturom, promenjen je karakter zemljišta koju čine predmetne parcele, pa se više ne radi o privatnom, već o javnom dobru u opštoj upotrebi, koji je u svojini tuženog grada na čijoj teritoriji se nalazi, pa je tuženi u obavezi da tužiocu, kao ranijem vlasniku, isplati naknadu za oduzete parcele, jer je tuženi – nepokretnost (zemljište) tužioca faktički priveo odgovarajućoj nameni, a da prethodno nije formalno sproveden postupak oduzimanja nepokretnosti (zemljišta), niti je tužiocu isplaćena odgovarajuća naknada, u smislu navedenih odredaba Zakona o eksproprijaciji.

Visina naknade za oduzete nepokretnosti utvrđuje se primenom člana 42. Zakona o eksproprijaciji („Sl. glasnik RS“ br.53/95, „Sl. glasnik SRJ“ br.16/01, „Sl. glasnik RS“ br.23/01, ... i 106/16). Prema navedenoj zakonskoj odredbi naknada za eksproprisano poljoprivredno i građevinsko zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano (član 42. stav 1. Zakona). Procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (stav 2. istog člana).

Pravilna primena člana 42. Zakona, podrazumeva da se visina naknade mora utvrditi prema tržišnoj vrednosti oduzetog zemljišta, koju, između ostalog, određuje i karakter tog zemljišta, kvalitet, klasu, mesto nalaženja, udaljenost odnosno blizinu naseljenog mesta i asfaltnog puta, postojanje i udaljensot infrastrukturne instalacije i drugih korektivnih faktora koji utiču na tržišnu vrednost oduzetih nepokretnosti. Vrednost nepokretnosti određuje se prema tržišnoj ceni u vreme utvrđivanja visine naknade, odnosno u vreme donošenja odluke o naknadi. Procenu vrednosti daje nadležni organ za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na promet nepokretnosti, odnosno nadležni organ poreske uprave, uzimajući u obzir sve ove korektivne faktore i to metodom parifikacije, odnosno poređenjem vrednosti srodnih nekretnina u istoj katastarskoj opštini, prema već donetim pravnosnažnim poreskim rešenjima, na koji način se utvrđuje prosečna vrednost koja se uzima kao vrednost konkretnih parcela. Na ovaj način poreska uprava je dala procenu prosečne tržišne vrednosti izuzetih parcela u visini od 1.497.112,50 dinara.

Nasuprot tome, sudski veštak (čiji nalaz je tužilac dostavio uz tužbu u smislu člana 261. ZPP), utvrdio je visinu tržišne vrednosti konkretnih nepokretnosti – parcela. Prilikom utvrđivanja tržišne cene uzeo je u obzir sve napred navedene parametre i korektivne faktore, ali i činjenicu da su zbog formiranja ulice susedne parcele smanjene, što je bilo od uticaja i na smanjenje njihove tržišne vrednosti, pa je na taj način utvrdio ukupnu tržišnu vrednost faktički izuzetih pacela tužiocu u visini od 1.185.092,00 dinara.

Imajući u vidu izneto, odnosno da je drugostepeni sud u vidu imao u vidu procenu vrednosti nepokretnosti nadležnog organa poreske uprave, za koju osnovano nalazi da predstavlja prosečnu vrednost parcela koje ne odgovaraju u potpunosti oduzetim parcelama tužioca, a da je sudski veštak utvrđivao njihovu realnu tržišnu vrednost, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je visina naknade koju je tuženi dužan naknaditi tužiocu pravilno utvrđena u visini od 1.185.092,00 dinara, u skladu sa nalazom i imšljenjem sudskog veštaka.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić