Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2552/22 od 13.10.2022. godine, odbijena je žalba tuženih i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke u delu kojim su obavezani tužilja i tuženi da istovremeno ispune svoje obaveze, kao posledicu vraćanja primljenog nakon raskida ugovora o kupoprodaji od 22.11.2007. godine Ov broj 32793/2007, tako što su tuženi obavezani da tužilji na ime povraćaja kupoprodajne cene isplate iznos od po 17.000 evra i iznos od po 1.842.845,10 dinara sa kamatom od 22.11.2007. godine pa do isplate, istovremeno kada se tužilja sa svim licima i stvarima iseli iz stana broj .. koji se nalazi u stambenoj zgradi br .. u ulici ... u Beogradu, kao i u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremene revizije iz svih zakonskih razloga.

Tužilja je dala odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) i utvrdio da je revizija delimično osnovana.

Pravilno su pobijanom odlukom potvrđena rešenja iz stava trećeg i četvrtog izreke prvostepene presude kojima je odbačena protivtužba, s obzirom da se protivtužba odnosi na utvrđenje činjenica, što je protivno odredbi člana 194. ZPP, kao i sa razloga što tuženi mogu isticati samo zahtev vezan za njihovo pravo, a ne i za ostvarivanje prava tužilje. Iz iznetih razloga, pobijana odluka kojom su potvrđena rešenja o odbačaju protivtužbe, revizija nije osnovana.

Na osnovu člana 420. u vezi člana 414 stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kao kupac dana 22.11.2007. godine sa tuženima kao prodavcima, zaključila ugovor o kupoprodaji trosobnog stana broj .. u ulici ... br. .. u Beogradu, za ugovorenu kuporodajnu cenu od 80.000 evra. Ugovor je overen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov 32793/07 i istog dana tužilja je tuženima isplatila ugovorenu kupoprodajnu cenu tako što je iznos od 34.000 evra isplatila tuženima (svakom po 17.000 evra) iz sopstvenih sredstava, dok je preostali iznos od 46.000 evra isplatila tuženima ( po 23.000 evra u dinarskoj protivvrednosti) iz sredstava stambenog kredita. Tužilja je snosila troškove konverzije, s obzirom da je kredit bio odobren u dinarskom iznosu, a nakon izvršene konverzije dinarskog iznosa isti je prebačen na devizne račune tuženih. Tužilja se uknjižila kao vlasnik na predmetnom stanu i na istom je upisana hipoteka u korist banke koja je tužilji odobrila kredit za isplatu dela kupoprodajne cene. Pravnosnažnom presudom P 223/14 od 12.05.2015.godine predmetni ugovor o kupoprodaji je raskinut u smislu člana 124. ZOO, zbog materijalnih nedostataka na stanu. Nakon raskida ugovora o kupoprodaji stana, tužilja se nije iselila iz stana već i dalje u istom živi sa porodicom, stim da ne koriste jednu sobu koja je u lošem stanju i neuslovana za život. Visina tržišne vrednosti zakupnine za ceo stan i u varijanti sa umanjenjem za površinu sobe koje tužilja ne koristi utvrđena je nalazom veštak ekonomsko finansijske struke.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev polazeći od odredbe člana 132. ZOO, nalazeći da su tuženi u obavezi da tužilji vrate isplaćene novčane iznose (isplaćen delom u deviznom iznosu u dinarskoj protivvrednosti, a delom u dinarima) sa kamatom. Ovo sa razloga što je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti raskinut, tužilja izvršila u potpunosti svoju ugovornu obavezu, pa stoga ima pravo da joj se vrati ono što je dala, a tuženi su dužni da tužilji plate i kamatu od dana kada su novac primili pa do isplate. Pri tome, ugovorne strane su u smislu člana 122. tačka 2. ZOO dužne da istovremeno ispune svoje obaveze za povraćaj datog po osnovu ugovora koji je raskinut i to tužilja da stan preda tuženima oslobođen od tereta, a tuženi da isplate iznos koji su primili. Protivtužbeni zahtev za isplatu zakupnine je odbijen kao preuranjen, jer tuženi nisu ispunili svoju obavezu vraćanja primljenog novca, dok je odbačena protivtužba da se utvrdi da je raskidom ugovora o kupoprodaji otpao pravni osnov za upis prava svojine u korist tužilje na stanu, kao i u delu da se naloži tuženima isplata kupoprodajne cene u deviznom iznosu od po 40.000 evra.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tuženih, prihvatajući pravnu argumentaciju prvostepenog suda da svaka ugovorna strana u slučaju raskida ugovora ima pravo da traži da joj se vrati ono što je dala u smislu člana 132. stav 2. ZOO. Nalazeći da su neosnovani navodi žalbe da je kupoprodajna cena iznosila 80.000 evra i da je volja stranaka bila da se isplata izvrši u evrima, a polazeći od načina isplate u devizama i delom u dinarima, zaključio da su tuženi u obavezi da vrate novac u valuti koju su primili sa kamatom, pa je potvrdio prvostepenu presud u stavu prvom uzreke u delu istovremenog ispunjenja obaveze stranaka i to tako što će tuženi izvršiti isplatu, a tužilja se iseliti iz stana, kao i u delu odluke po protivtužbi.

Pobijana odluka se ne može prihvatiti kao pravilna jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Pravno dejstvo raskida ugovora regulisano je članom 132. ZOO. Naime, raskidom ugovora, ugovor je prestao da postoji i stranke su oslobođene svojih ugovornih obaveza pošto ugovora više nema. Raskid na izvršene ugovorne obaveze deluje tako da dolazi do restitucije, povraćaja datog i to u naturi, a ako to nije moguće u odgovarajućoj novčanoj protivrednosti. U situaciji kada je jedna ugovorna strana izvršila ugovor u potpunosti ili delimično, ona ima pravo da joj se vrati ono što je dala, na osnovu člana 132. stav 2. ZOO. Ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog, na osnovu stava 3. istog člana, uzajamna vraćanja se vrše po pravilu za izvršenje dvostranih ugovora.

U ovom slučaju obe ugovorne strane bi imale pravo na vraćanje datog, tako da svaka strana vraća drugoj ono što je primila, kao da između njih nije ni bio zaključen ugovor i to uzajamno vraćanje se vrši istovremeno.

Tužilja tužbenim zahtevom traži povraćaj kupoprodajne cene, koja je ugovorena u iznosu od 80.000 evra, (deo kupoprodajne cene plaćen u deviznom iznosu a deo nakon konverzije prebačen na devizni račun tuženih), pa su sudovi propustili da cene da li je tužilja plaćanjem troškova konverzije iznosa koji je tužilji odobren od strane banke i koji je uplaćen na devizni račun tuženihi, tuženima izvršila isplatu u devezama ili dinarima i zavisno od toga da li se obaveza tuženih u ovom delu sastoji u povraćaju dinarskog ili deviznog iznosa u dinarskoj protivvrednosti.

Na osnovu ugovora o kupoprodaji, tužilja je isplatila tuženima kupoprodajnu cenu, a tuženi su tužilji predali stan. Kako je na stanu upisana hipoteka za potraživanje banke koja je tužilji odobrila kredit, ostalo je neutvrđeno da li je nakon raskida ugovora o kupoprodaji pokrenut postupak brisanja hipoteke na stanu i od kakvog značaja je za mogućnost dvostranog istovremenog ispunjenja obaveza postojanje upisa hipoteke na stanu.

Pored zahteva za restituciju ugovorne strane u smislu člana 132. stav 4. ZOO mogu istaći i zahtev za naknadu za koristi koje su u međuvremenu imale od onog što su dužne vratiti, i takav zahtev je nezavistan i ne treba ga mešati sa zahteva za dvostrano ispunjenje obaveze po raskinutom ugovoru. Tuženi potražuju zakupninu za korišćenje stana koji je predmet vraćanja i ne može se prihvatiti zaključak da je protivtužbeni zahtev preuranjen jer nije došlo do restitucije nakon raskida ugovora o kupoprodaji, pa su ostale neutvrđene relevantne činjenice u pogledu ovog zahteva iz protitužbe.

Iz napred navedenih razloga, pobijana odluka je morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu ukazane primedbe ovog suda, pa će pošto potpuno i pravilno utvrdi činjenično stanje doneti novu odluku.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić