Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Stojković, advokat iz ..., protiv tužene BB, iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Beljanski, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu  Gž 92/20 od 11.06.2020. godine, u sednici održanoj 06.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

 UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 92/20 od 11.06.2020. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P.br. 8070/2018 od 30.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev delimično usvaja. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, isplati iznos od 150.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.09.2019. godine pa do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do dana isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 150.000,00 dinara do traženog iznosa od 1.000.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate, na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova postupka za period od dana presuđenja do dana izvršnosti.

Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 92/20 od 11.06.2020. godine, stavom prvim izreke, žalbu tužene usvojio pa je preinačio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P.br. 8070/2018 od 30.09.2019. godine, u pobijanom usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, isplati iznos od 150.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.09.2019. godine pa do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do dana isplate, pa je obavezan tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 56.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do dana isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnaže presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 18/20), i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP-a, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je koordinator VV za ... okrug, a takođe je ... VV. Tužena je poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije i podpredsednica GG. Parnične stranke se lično ne poznaju. Na sednici Narodne skupštine Republike Srbije održanoj dana ...2017. godine, u delu sednice koji je odvojen od redovnog prenosnog rada Skupštine a namenjen postavljanju poslaničkih pitanja ministrima i drugim licima koja za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini, tužena je postavila pitanje ministru ... DD sledeće sadržine: „I ... pitanje postavljam ministru DD; kakva saznanja ima i šta je preduzeo povodom ... ... VV AA, ..., mada je to učinio i sa mojim kolegom ovde, to je javna tajna, ĐĐ, on verovatno to ne sme da prizna, ali zvanične prijave postoje“. Televizija je direktno prenosila deo sednice u kom je postavljeno sporno poslaničko pitanje. Tužilac nije pratio prenos, međutim, zvali su ga roditelji, deca, prijatelji, poznanici, stranačke kolege i svima je morao da objašnjava da ono što je tužena rekla nije istina. Zbog ovog događaja, tužilac se obratio neuropsihijatru koji mu je prepisao laganu terapiju. Izjasnio se da nije ... ..., niti narodnog poslanika ĐĐ i da, s tim u vezi, protiv njega nije podneta bilo kakva prijava. Tužena ima nalog na društvenoj mreži „Tviter“ na kom je objavila više „tvitova“ i to, dana ...2018. godine, tvit sledeće sadržine: „Kako je ... VV AA od ... i ... postao ... u ... EE je zapravo potvrdio da je AA zadužen za funkcionisanje kartela koji ..., na čijem su čelu ... ..., a koji se lažno predstavlja kao VV“. Na istoj mreži, na svom nalogu, tužena je dana ...2018. godine objavila „tvit“ sledeće sadržine: „... ... ...“. Tužena se izjasnila da je informacije o navodnom ... ... od strane tužioca dobila od građana ..., te da je smatrala da kao žena, majka i političarka treba da reaguje, pošto svaka žena koja trpi nasilje treba da bude zaštićena. Nije imala nikakve sumnje da se to i dogodilo iako nije pozvala niti tužioca, niti ... ... da proveri tačnost dobijene informacije. Smatrala je da policija ima saznanje o tome, pa je zato poslaničko pitanje uputila ministru ... Sporne tvitove je objavila jer je dobila informacije da tužilac primorava izvršioce budžeta da protivzakonito koriste budžetska sredstva, a smatrala je svojom dužnošću da, kao narodna poslanica, govori o zloupotrebi vlasti.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca obavezivanjem tužene da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 150.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, u smislu odredbe članova 154. stav 1., 155. i 200. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), te odredbe člana 23. i 46. Ustava Republike Srbije. Prethodno je ocenio da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 38. stav 2. Zakona o Narodnoj skupštini, kojom odredbom je propisano da narodni poslanik uživa imunitet za usmeno ili pismeno izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. Po mišljenju prvostepenog suda, izneto od strane tužene prevazilazi domen političke kritike i predstavlja iznošenje neistinitih sadržaja o ličnosti tužioca, teških kvalifikacija izrečenih na neprimereni način, kojima je povređena čast i ugled tužioca, zbog čega je on bio izložen trpljenju duševnih bolova, a što predstavlja osnov za dosuđivanje naknade štete.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, u usvajajućem delu, odbijanjem tužbenog zahteva tužioca, pošto je zaključio da se tužena koristila kontrolnim mehanizmom koji joj je, kao narodnoj poslanici stajao na raspolaganju, pri čemu se bavila pitanjem načina na koji tužilac postupa kao koordinator VV za ... okrug i ... okrug, za koji ona smatra da je neprihvatljiv, pa je o tome obavestila javnost. Po mišljenju drugostepenog suda, predmetna kritika je podobna da kod svakog prosečnog čoveka izazove određene negativne emocije čiji spektar, u zavisnosti od ličnih osobina pojedinca može da se kreće od nelagodnosti i neprijatnosti, pa sve do uvređenosti i osećanja povređene časti. Međutim, u konkretnom slučaju radi se o domenu političke rasprave parničnih stranaka, koji su oboje javni funkcioneri i političari, pa zbog toga imaju veći stepen tolerantnosti od drugih lica – građana. Iz tih razloga, po mišljenju drugostepenog suda, tužiocu ne pripada tražena novčana naknada za duševne bolove zbog povrede ugleda i časti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana drugostepena presuda je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 154. stav 1.ZOO, propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta), kako je propisano odredbom člana 155. istog Zakona. Novčana naknada nematerijalne štete propisana je odredbom člana 200. stav 1.ZOO, tako što za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visni njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogode težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom ili društvenom svrhom, shodno stavu drugom te odredbe Zakona.

Ustav Republike Srbije u odredbi člana 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja stavom prvim te odredbe, dok stavom drugim propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, očuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Imunitet narodnog poslanika propisan je odredbom člana 103. Ustava, tako što, shodno stavu prvom te odredbe, narodni poslanik uživa imunitet, a u smislu stava drugog, narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije.

Zakon o Narodnoj skupštini („Službeni Glasnik RS“ br. 9/2010), u odredbi člana 40. stav 1. tačka 9. propisuje, između ostalog, da narodni poslanik, u skladu sa zakonom i Poslovnikom, ima pravo da postavlja poslanička pitanja.

Pravo na slobodu izražavanja priznato je odredbom člana 10. stav 1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Međutim, to pravo nije apsolutno jer trpi ograničenja propisana radi zaštite legitimnih ciljeva navedenih u stavu 2. te odredbe Konvencije, pa i u slučaju političkog govora. Među legitimnim ciljevima radi čije zaštite je dozvoljeno ograničenje prava na slobodu izražavanja je, između ostalog, zaštita ugleda ili prava drugih. Bez obzira na to što su nosioci javnih i političkih funkcija dužni da trpe kritiku u pogledu načina na koji obavljaju svoju funkciju i politike koju sprovode, to ne znači da nemaju pravo na zaštitu svog ugleda i svoje časti, kada se u javnom govoru upotrebljavaju oštre reči koje mogu biti uvredljive.

U konkretnom slučaju, tužena je prouzrokovala štetu tužiocu nanošenjem psihičkog bola zbog izrečenih tvrdnji o njemu, kako u Narodnoj skupštini postavljanjem pitanja tadašnjem ministru ... DD, tako i sadržajem svojih „tvitova“ od ....2018. godine i ...2018. godine. Shodno pravilu o pretpostavljenoj krivici iz citirane odredbe člana 154. stav 1. ZOO, na tuženoj je teret dokazivanja da je šteta nastala bez njene krivice. Kao narodni poslanik, tužena ima pravo da postavlja poslanička pitanja i uživa imunitet za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. Mišljenje je vrednosni sud koji nije dokaziv dok se činjenice dokazuju. Kada se ima u vidu sadržaj predmetnog pitanja, nije razjašnjeno da li se radi o izraženom mišljenju u vršenju poslaničke funkcije tužene, kao narodnog poslanika i ako je to slučaj, o kakvom mišljenju se radi ili se, suprotno tome, spornom prilikom, tužena izjašnjavala o činjenicama – životnom događaju. U pogledu spornih „tvitova“, na društvenoj mreži „Tviter“ od ...2018. godine i ...2018. godine, nejasno je šta je bio povod za njihovo pisanje i koji je kontekst u kom je tužena iznela uvredljive tvrdnje o tužiocu. Radi odlučivanja da li u konkretnom slučaju preteže pravo tužene na slobodu izražavanja, ili suprotno tome preteže pravo tužioca da zaštiti svoj ugled i svoju čast, nužno je bilo pre svega utvrditi da li se ovde radi o informaciji koja doprinosi raspravi od opšteg interesa ili se, suprotno tome, radi o bezrazložnom napadu na ličnost tužioca, u cilju njegovog omalovažavanja i vređanja, a bez doprinosa političkoj raspravi za koju postoji javni interes. U tvitu od ...2018. godine, tužena navodi da tužilac „... budžete i privrednike“ ne dokazujući šta je bio povod za tu tvrdnju a na njoj je teret dokazivanja te činjenice u smislu citirane odredbe zakona. Zbog neutvrđenog konteksta u kom je došlo do predmetne prepiske na društvenoj mreži „Tviter“ ostalo je nerazjašnjeno da li se radi o političkoj debati u vezi konkretnog političkog događaja ili je u pitanju neki drugi društveni kontekst.

Razjašnjenje navedenih činjenica je bitno jer od toga zavisi zaključak suda o tome da li je tužena postupala u dobroj veri kako bi obavestila javnosti o pitanjima koja su za nju značajna, odnosno doprinose debati od javnog interesa te da li su njeni navodi bili prvenstveno usmereni na kritičku ocenu njegove političke aktivnosti ili je, suprotno tome sporne tvitove napisala u nameri vređanja i omalovažavanja tužioca. Naime, ukoliko izjave i izrazi upotrebljeni u političkom govoru predstavljaju u većoj meri neosnovan lični napad nego političku kritiku, onda se one ne mogu smatrati mišljenjem izraženim u političkoj raspravi, posebno kada se ima u vidu da i vrednosni sud mora biti zasnovan na dovoljnoj činjeničnoj osnovi da bi uživao zaštitu po osnovu prava na slobodu izražavanja.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava ostale su neutvrđene bitne činjenice u pogledu razloga koji su ih inicirali i konteksta u vezi sa kojim je došlo do iznošenja spornih pisanih izjava tužene o tužiocu na društvenoj mreži kao i da li postoji činjenična osnova za njenu usmenu izjavu u formi poslaničkog pitanja.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja doneti novu odluku.

Iz izloženih razloga, pobijana drugostepena presuda je ukinuta, kao i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP-a.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić