Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca Instituta za medicinu rada Srbije ,,Dr Dragomir Karajović“ Beograd protiv tuženog AA iz ..., čiji su punomoćnici Veselin Kićović, Ivana Kićović i Željana Kuzmanović, advokati iz ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6272/2017 od 13.06.2018. godine, u sednici održanoj 10.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6272/2017 od 13.06.2018. godine kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6272/2017 od 13.06.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 29971/2016 od 18.05.2017. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da se iseli iz poslovnih prostorija zgrade tužioca koja se nalazi na katastarskoj parceli broj .. KO ..., ulica ... broj .., površine 68 m2 i sastoji se od sobe, kuhinje, kupatila, antrea, predsoblja i podrumskih prostorija u površini od 18 m2 i isti isprazni od lica i stvari i preda u državinu tužiocu. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se utvrdi da je ugovor o zakupu poslovnih prostotija za stanovanje broj .. od 02.04.1996. godine, ništav. Trećim stavom izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužba u delu u kojem je tužilac tražio eventualnim tužbenim zahtevom da se utvrdi da je ugovor o zakup poslovne prostorije za stanovanje broj .. od 02.04.1996. godine prestao po samom zakonu. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 3.600,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6272/2017 od 13.06.2018. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i četvrtom izreke. Drugim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tužbenog zahteva je iseljenje tuženog iz nepokretnosti bliže navedene u izreci prvostepene odluke. O osnovanosti zahteva tužioca za iseljenje tuženog iz predmetne nepokretnosti, odnosno o postojanju osnova i uslova za korišćenje predmetne nepokretnosti od strane tuženog i s tim u vezi i njegove obaveze da se iz iste iseli, pobijanom odlukom odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u pravnosnažno okončanim postupcima sa tužbenim zahtevima kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući u vidu navedeno, kao i da tuženi u reviziji ne ukazuje na drugačije pravnosnažne odluke drugostepenih sudova ili odluke Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, koje činjenično i pravno odgovaraju predmetnom slučaju, a da odluka o osnovanosti zahteva sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku i na kome je zasnovana pobijana odluka, to sledi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, sa kojih razloga je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi iseljenja podneta je 03.11.2016. godine, a označena vrednost predmeta spora u tužbi i u uvodu prvostepene presude je 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić