U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Radivojević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Risto Lekić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2379/18 od 11.04.2018. godine, u sednici održanoj 08.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2379/18 od 11.04.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 41013/2013 od 22.12.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ugovorima o poklonu, overenim pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu Ov ../03 od 27.10.2013. godine, Ov ../08 od 29.07.2008. godine i Ov ../07od 12.12.2007. godine, zaključenim između tužioca i sada pok. VV, povređen nužni nasledni deo tužioca, te da se utvrdi da je tužiočev nužni nasledni deo 1/4 idealnih delova celokupne zaostavštine sada pok. VV, kao i da se utvrdi pravo vlasništva tužioca na 1/4 idealnih delova nepokretnosti, stanovima u ... i to u ... br. .., upisan u LN ... KO ... i dva stana u Ul. ..., upisani u LN ... KO ..., kako je izrekom navedeno. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog tužioca da se odredi privremena mera zabranom tuženom ili svakom drugom licu koje tuženi ovlasti prodaja i opterećenje, kao i svako drugo raspolaganje sa 1/4 idealnih delova na navedenim stanovima, do pravnosnažnog okončanja ovog postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 97.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2379/18 od 11.04.2018. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11, 55/14, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su rođena braća, a majka parničnih stranaka je preminula ...2010. godine. Tužbom podnetom sudu 05.11.2013. godine, tužilac je tražio utvrđenje da mu je povređen nužni deo i pravo svojine na 1/4 spornih stanova, kojima je njihova majka, sada pok. VV raspolagala za života ugovorima o poklonu u korist tuženog. Naime, sada pok. VV je tuženom, kao sinu, poklonila tri stana u ..., na osnovu ugovora o poklonu koje je overila kod Trećeg opštinskog suda u Beogradu i to 23.10.2003. godine, 29.07.2008. godine i 12.12.2007. godine, a radi se o stanu u ... ulici br. .., površine 61 m2, stanu u ... ulici br. .., površine 43 m2 i stan u ... ulici br. .., površine 22 m2. Na osnovu navedenih ugovora o poklonu tuženi je uknjižio svoje pravo vlasništva na predmetnim stanovima u Javni registar prava na nepokretnostima. Iz izjave majke parničnih stranaka, sada pok. VV, overene pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu 15.09.2008. godine, proizlazi da se odriče sina AA zbog njegovog neprimerenog ponašanja prema roditeljima. Utvrđeno je i da je protiv tužioca – AA vođen krivični postupak zbog nasilja u porodici učinjen prema majci, ali da je postupak obustavljen zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i postavljenog tužbenog zahteva, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Odredbom člana 42. Zakona o nasleđivanju (''Službeni glasnik RS'' br. 46/96, 101/03), propisano je da nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe, manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.

Odredbom člana 43. istog zakona, propisano je da nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo). Na zahtev nužnog naslednika sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo). Odredbe prethodnih stavova važe samo ako ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela.

Imajući u vidu sadržinu citiranih odredaba Zakona o nasleđivanju sledi da naslednik ima pravo na novčanu protivvrednost nužnog dela s obzirom na obligacionu pravnu prirodu prava na nužni deo koja je kao takva ustanovljena ovim zakonom. Za preobražaj prava na nužni deo iz obligacionopravne u stvarnopravnu prirodu, bitno je postojanje okolnosti na strani nužnog naslednika koji takav zahtev postavlja i neophodnost njihovog vrednovanja, a koje se odnose na: karakter dobara zaveštanih trećim licima ili poklonjenih; postojanje, trajanje zajednice života između ostavioca i nužnog naslednika, kao i lične imovinske prilike nužnog naslednika.

Tužbom u ovoj pravnoj stvari tužilac zahteva utvrđenje povrede prava na nužni deo i izmenu ugovora o poklonu koji je za života njegova pok. majka VV zaključila sa drugim sinom BB, bratom tužioca, ovde tuženim. Tako postavljenim zahtevom promenjena je pravna priroda prava na nužni deo, umesto obligacionog prava dat mu je stvarno pravni karakter. Za promenjenu pravnu prirodu prava na nužni deo tužilac ni u tužbi, a ni tokom postupka nije naveo opravdane razloge u smislu postojanja trajanja zajednice života, lične imovinske prilike, niti je predložio izvođenje dokaza na osnovu kojih bi se moglo utvrditi postojanje razloga za dosuđivanje nužnog dela kao stvarnog. U toj situaciji trebalo je da u odnosu tuženog istakne obligaciono pravni zahtev – za isplatu naknade novčanog iznosa protivvrednosti nužnog dela, a što je tužilac propustio da učini. Sud po službenoj dužnosti nije u obavezi da utvrđuje opravdanost razloga za priznavanje nužnog naslednog dela kao stvarnog prava, a kod činjenice da tužilac na ove okolnosti nije predložio dokaze u smislu člana 231. ZPP, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno nižestepeni sud odbio tužbeni zahtev tužioca.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 414.stav 2. ZPP, s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić