Odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način odlučivanja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku. Tužilja u reviziji nije pružila dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u ovom slučaju i suprotnom odlučivanju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Razlog na kome je zasnovana odluka drugostepenog suda kojom je potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je odbačena tužba, kao nedozvoljena u delu u kome je tužilja tražila da se utvrdi da je prestalo usled zastarelosti potraživanja tuženog prema njoj u iznosu od 125.000,00 dinara usklađeno je sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i ravizijskog suda u pogledu dozvoljenosti tužbe za utvrđenje kojom potrošač (kupac) u sporu protiv isporučioca (prodavca) zahteva da se utvrdi da isporučilac nema pravo da od potrošača naplati određeni novčani iznos po ispostavljenom računu za tačno određen period, zbog zastarelosti potraživanja. U vezi naknade nematerijalne štete zbog duševnog bola zbog uvrede i povrede prava ličnosti nižestepeni sudovi su ovaj zahtev tužilje odbili, kao neosnovan, s obzirom da tužilja nije dokazala na koji način je učinjena uvreda prema njenoj ličnosti, a da isključenje vode ne može predstavljati osnov za dosuđivanje naknade ovog vida nematerijalne štete, osim toga tuženi je postupao po zahtevu tužilje kada je isključio vodu.

S obzirom na to da na osnovu izneto sledi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (u konkretnom slučaju protiv rešenja o odbačaju tužbe), dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, a stavom 6. propisano je da će se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjivati odredbe ovog zakona, o reviziji protiv presude.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.09.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 3.125.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu i da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP, sa kojih razloga je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić