Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi DD iz ... je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, Vrhovni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su deca sada pok. EE, rođene ... . Pok. EE i pok. ŽŽ su deca pok. ĐĐ (rođ. ...1928. godine, a preminulog ...2004. godine), a tuženi GG i sada pok. ĐĐ (rođ. 1976. godine, a preminuo 2016. godine) su deca pok. ŽŽ. Zakonski naslednici pok. ĐĐ, dede tužilaca i tuženog GG u momentu smrti su bili tužioci, unuci ostavioca, po pravu predstavljanja iza svoje pok. majke EE, koja je preminula ...2003. godine i ŽŽ, sin ostavioca. ŽŽ je preminuo ŽŽ.2009. godine i rešenjem Opštinskog suda u Zrenjaninu O 1970/09 od 15.12.2009. godine, koje je postalo pravnosnažno 09.01.2013. godine, za naslednika na njegovoj zaostavštini u celosti je oglašen tuženi GG, jer mu je brat sada pok. ĐĐ ustupio svoj zakonski nasledni deo. Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu O 1880/16 od 18.06.2016. godine za naslednika pok. ĐĐ, brata tuženog GG je oglašen tuženi GG. Ostavinski postupak iza pok. ĐĐ, dede tužilaca i tuženog GG je pokrenut tek 2012. godine i u istom tužioci nisu prijavljeni za zakonske naslednike, pa su rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Ov 539/12 od 15.11.2012. godine, koje je postalo pravnosnažno 09.01.2013. godine, za naslednike nepokretnosti upisanih u LN br. .. KO ... (kat.parc. br. ..., njiva 1. klase, površine 57 ari 54 m2 i kat.parc.br. ..., njiva 1. klase, površine 40 ari 49 m2) oglašeni GG i ĐĐ, unuci ostavioca po pravu predstavljanja iza svog oca pok. ŽŽ i upisani kao suvlasnici sa po 1/2 idealnih delova na tim nepokretnostima.

Tuženi DD je bio u posedu predmetnih nepokretnosti pet godina po osnovu arende (zakupa) od ŽŽ, a po njegovoj smrti od njegovih sinova, kada su mu tuženi GG i njegov brat sada pok. ĐĐ ponudili da mu nepokretnosti prodaju kao susedu, jer ima pravo preče kupovine. Tuženi DD je proverio stanje upisa u Katastru nepokretnosti, a bilo mu je predočeno i ostavinsko rešenje kojim su GGi ĐĐ nasledili predmetne nepokretnosti od svog dede pok. ĐĐ, po pravu predstavljanja iza svog oca pok. ŽŽ i upisani kao suvlasnici sa po 1/2 idealnih delova na nepokretnostima, pa je dana 27.12.2012. godine zaključen kupoprodajni ugovor između tuženog GG i ĐĐ, kao prodavaca i tuženog DD kao kupca. Po osnovu tog ugovora, tuženi DD je upisan na osnovu kupoprodajnog ugovora kao vlasnik predmetnih nepokretnosti.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo iz odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i Zakona o nasleđivanju i ocenio da je osnovan tužbeni zahtev za utvrđenje prava susvojine tužilaca na nepokretnostima upisanim u LN br. .. KO ... (kat.parc. br. ..., njiva 1. klase, površine 57 ari 54 m2 i kat.parc.br. ..., njiva 1. klase, površine 40 ari 49 m2) po pravnom osnovu nasleđivanja iza smrti pok. ĐĐ, preminulog 2004. godine, a po pravu predstavljanja iza smrti njihove majke, pok. EE, jer su tužioci po sili zakona u momentu smrti pok. dede ĐĐ stekli pravo susvojine na predmetnim nepokretnostima. Posledično je utvrdio da je ništav Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen 27.12.2012. godine između tuženog GG i sada pok. ĐĐ, kao prodavaca i tuženog DD kao kupca, kojim su prodavci prodali, a kupac kupio 1/2 dela navedenih nepokretnosti, iako je kupac tuženi DD bio savestan, jer je stekao pravo svojina od nevlasnika, što Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa nije predviđeno kao mogućnost sticanja prava svojine na nepokretnosti.

Iako tužioci u reviziji osnovano, s pozivom na odredbe Zakona o nasleđivanju ističu da zaostavština prelazi na naslednike u momentu smrti ostavioca, po oceni Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo i preinačo prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev.

Odredbom člana 60. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, broj 72/09... 18/2010), koja je važila u vreme zaključenja kupoprodajnog ugovora između tuženog GG i ĐĐ, kao prodavaca i tuženog DD kao kupca, bilo je propisano da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a da prestaju brisanjem upisa. Odredbom člana 63. istog zakona je predviđeno da su podaci upisani u katastar nepokretnosti istiniti i pouzdani i da niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja.

Ugovor o kupoprodaji predstavlja derivativan način sticanja prava svojine kod koga sticalac to pravo izvodi iz prava svog prethodnika, koji mora biti vlasnik stvari u momentu zaključenja ugovora. Kada je u pitanju pravni posao, za sticanje prava svojine na nepokretnosti nužno je izvršiti upis prava svojine u javnoj knjizi u smislu člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je to konstitutivni element sticanja. Savesnost kao pravna i moralna činjenica nije od značaja kod derivativnog načina sticanja prava svojine. Međutim, postoje izuzeci (kada savesnost predstavlja element sticanja) u cilju zaštite poštenih kupaca koji su sve preduzeli kako bi se uverili da je prodavac istovremeno i vlasnik predmeta prodaje.

U konkretnom slučaju, tuženi DD je najpre po osnovu arende od pok. ŽŽ, a nakon ŽŽsmrti po osnovu zakupa sa tuženim GG i njegovim bratom, sada pok. ĐĐ, godinama koristio predmetne nepokretnosti i nije imao saznanje o postojanju prava tužilaca na tim nepokretnostima. Pouzdajući se u tačnost podataka upisanih u javnoj knjizi o nepokretnostima i nakon uvida i u ostavinsko rešenje po osnovu kog je izvršen upis u javne knjige, a prema kom su tuženi GG i njegov brat sada pok. ĐĐ, nasledili predmetne nepokretnosti od svog dede pok. ĐĐ, po pravu predstavljanja iza svog oca pok. ŽŽ i bili upisani kao suvlasnici sa po 1/2 idealnih delova na predmetnim nepokretnostima i da na predmetu prodaje nema upisanih tereta i zabrana, tuženi DD je zaključio i u skladu sa tada važećim Zakonom o prometu nepokretnosti, overio ugovor o kupoprodaji, isplatio kupoprodajnu cenu, nepokretnost mu je predata u državinu, te je upisao svoje pravo svojine na nepokretnostima u javne knjige.

Kod takvog stanja stvari, i po oceni Vrhovnog suda, tuženi DD nije imao saznanja da predmetne nepokretnosti kupuje od nevlasnika, pa kao savestan kupac ne može da snosi posledice zbog tog pouzdanja, kao i svako drugo savesno treće lice. S obzirom na to, ugovor o kupoprodaji nije ništav pravni posao u smislu člana 103. stav 1 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima i predstavlja punovažni pravni osnov za sticanje prava svojine. Nesavesno postupanje tuženog GG i njegovog brata sada pok. ĐĐ koji tužioce nisu prijavili kao zakonske naslednike u ostavinskom postupku pok. dede ĐĐ, ne može biti razlog za utvrđenje ništavosti punovažnog i izvršenog ugovora o kupoprodaji, već može biti od uticaja na eventualni obligacionopravni zahtev tužilaca prema tuženom GG. Posledično je pravilno ocenjen neosnovanim zahtev tužilaca za utvrđenje prava susvojine po pravnom osnovu nasleđivanja iza smrti pok. ĐĐ, a po pravu predstavljanja iza smrti njihove majke, pok. EE, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud.

Navodima revizije se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Odluka drugostepenog suda zasnovana je na činjeničnom stanju utvrđenom tokom prvostepenog postupka iz koga je drugostepeni sud izveo drugačiji činjenično pravni zaključak i primenom odredaba materijalnog prava doneo drugačiju odluku od prvostepenog suda, za koju su dati dovljni i jasni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Tuženom DD ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković