Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., Republika Slovenija, čiji je punomoćnik Đorđe Trifunović, advokat iz ..., protiv tuženog Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 8522/17 od 16.05.2018. godine, na sednici veća održanoj 04.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 8522/17 od 16.05.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 8522/17 od 16.05.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18601/2016 od 07.04.2017. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih mesečnih iznosa penzije u periodu od 01.11.1992. godine do 06.11.1993. godine i u periodu od 27.05.1994. godine do 01.04.1995. godine plati navedene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.200,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 8522/17 od 16.05.2018. godine odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18601/16 od 07.04.2017. godine je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se njegova revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane odredbe zakona, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Prema stanju spisa, tužilac je državljanin Republike Slovenije. Rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 21.08.1992. godine stekao je pravo na penziju od 01.07.1992. godine, koju je primao do 31.10.1992. godine kada je prekinut platni promet između Republike Srbije i Republike Slovenije. Pravo na penziju u Republici Sloveniji tužilac je stekao počev od 01.04.1995. godine. Nižestepeni sudovi nalaze da je tužbeni zahtev za isplatu penzija 01.11.1992. godine do 01.04.1995. godine neosnovan. Naime, prema članu 2. Priloga E Zakona o potvrđivanju Sporazuma o pitanjima sukcesije neisplaćene iznose penzija isplaćuje država na čijoj teritoriji korisnik ima prebivalište, a to je u slučaju tužioca Republika Slovenija. Pozivanje tužioca na bilateralni sporazum Republike Slovenije i Republike Srbije u vezi pitanja socijalnog osiguranika nije od uticaja jer se po oceni nižestepenih sudova ne odnosi se na vojne osiguranike, kao posebnu kategoriju.

Razloge nižestepenih sudova, zasnovane na činjeničnim pojedinostima konkretnog slučaja, prihvata i revizijski sud. Nema potrebe da se pravno pitanje na koje se revizijom ukazuje raspravi kao pitanje od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka u istom činjenično-pravnom sporu, pa sledi da nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke, primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužioca u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude od 7.624,25 dinara ispod propisanog cenzusa iz citirane odredbe, to sledi da revizija tužioca nije dozvoljena, pa je primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija dr

Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić