U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca Stambena zajednica zgrada u ulici ... broj 2, 4, 6 i 8, iz ..., čiji je punomoćnik Petar Nedeljković advokat iz ..., protiv tuženog SERBIA BROADBAND – SRPSKE KABLOVSKE MREŽE DOO BEOGRAD iz Beograda i umešača na strani tuženog Ugostiteljsko preduzeće „Goč“ a.d. Trstenik, čiji je punomoćnik Igor Isailović advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 572/21 od 08.04.2021. godine, u sednici veća održanoj 24.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 572/21 od 08.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Trsteniku P 19/20 od 09.10.2020. godine stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime obogaćenja bez osnova na račun tužioca, korišćenjem zajedničkog dela zgrade za postavljanje opreme za prijem i emitovanje TV signala, isplati iznos od po 300 evra mesečno za svaki mesec počev od 01.09.2005. godine do 31.12.2018. godine, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose počev od dana dospeća svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 572/21 od 08.04.2021. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Trsteniku P 19/20 od 09.10.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Stambena zgrada u ulici ... broj 2, 4, 6 i 8, na kp ... KO ... tzv. „Kula“ zgrada je u zajedničkom vlasništvu: vlasnika stanova (većinski vlasnik), nosilaca prava na posebnim delovima zgrade od broja 1 do broja 50, spratovima 2. do 11, Ugostiteljskog preduzeća „Goč“ a.d. (vlasnik na posebnim delovima zgrade broj 1, 2 i 3 na 12, 13. i 14. spratu), Apoteke „Trstenik“ (vlasnik na posebnom delu zgrade broj 6 u prizemlju) i Trgovinskog preduzeća „Zapadna Morava“ (vlasnik na posebnim delovima zgrade broj 4 i 5 u prizemlju i na 1 spratu). Predmetni objekat ima četiri ulaza, i to jedan ulaz za lokal u prizemlju, jedan ulaz za lokal koji je u prizemlju i na prvom spratu, jedan ulaz za stambeni deo zgrade koji se nalazi od 2. do 11. sprata i jedan ulaz za prostor Ugostiteljskog preduzeća „Goč“ a.d. koji se nalazi na 12, 13. i 14. spratu. Zadnja ploča objekta je ravan krov. Penjanjem liftom dolazi se do prostorija Ugostiteljskog preduzeća „Goč“ a.d. odnosno sobe 22. u kojoj se nalazi uređaj CMTS. Na terasi sobe 22. nalaze se dve antene, jedna parabolična i jedna logo antena koja zajedno sa kablovima služi za vezu CMTS uređaja sa korisnicim SBB usluga, kako u predmetnoj zgradi, tako i u ostalim zgradama i mestima koji pripadaju ovom distributinom uređaju. Radi se o opremi za obezbeđenje razmene digitalnih signala na kablovskim modemima na kablovskoj mreži. Sva navedena oprema pripada tuženom. Oprema za emitovanje TV signala se nalazi u prostoriji i terasi sobe 22. Kablovi za vezu do korisnika usluga tuženog nalaze se unutar same zgrade, po krovnoj terasi zgrade i dalje po okolnim zgradama do udaljenih korisnika. Provodni optički kabl za potrebe tuženog je podzemnim putem doveden do fasadnog stuba zgrade na istočnoj strani, a potom usponski postavljen od prizemlja do 12. sprata, tačnije do prostorije broj 22 gde je smešten CMTS uređaj tuženog. Unutrašnja instalacija i oprema tužioca postavljene su uz saglasnost Stambene zajednice. Tuženi ima zaključen ugovor o zakupu poslovne prostorije broj 22 sa vlasnikom - Ugostiteljskim preduzećem „Goč“ a.d, ovde umešačem, po kom osnovu plaća ovom preduzeću zakupninu. Ovim ugovorom je predviđeno da se tuženom izdaju i spoljni zidovi zgrade i krovna konstrukcija radi uspostavljanja opreme tuženog.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi stali na stanovište da tuženi neosnovano koristi zajedničke delove predmetne zgrade, jer ne postoji ovlašćenje Skupštine stanara za korišćenje fasade i krovne konstrukcije od strane tuženog, te da bi tužiocu svakako pripadala odgovarajuća naknada. Međutim, tužilac nije u smislu odredbe člana 231. stav 2. ZPP predložio ni jedan dokaz radi utvrđivanja visine tužbenog zahteva. Osim toga, po stanovištu drugostepenog suda tuženi, bez obzira što je upotrebljavo stvar koja nije u isključivoj svojini lica koje mu je istu izdalo u zakup, nije ostvario nikakvu korist, već je korist eventualno ostvario umešač, zakupodavac tuženog. Neosnovano je pozivanje tužioca u reviziji da se tuženi neosnovano obogatio na račun tužioca, makar za period od 01.04.2014. godine do 31.12.2018. godine, jer je ugovorom od 01.01.2014. godine samo prostoriju uzeo u pazakup, a ne i bočne zidove, pa se obogatio plaćanjem zanemarljivog iznosa zakupnine koji je ispod tržišne vrednosti, zbog čega se ne može prihvatiti stav apelacionog suda da se tuženi nije obogatio na račun tužioca već je to učinio umešač, te da bi tužilac imao pravo na naknadu od umešača, u smislu odredbe člana 219. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a ne od tuženog.

Tužbeni zahtev je odbijen primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. stav 2. ZPP, jer tužilac nije predložio dokaze radi utvrđivanja visine tužbenog zahteva.

Osim toga, odredbom člana 210. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, ako to nije moguće - da naknadi vrednost postignutih koristi.

Odredbom člana 219. istog Zakona, propisano da je kad je neko tuđu stvar upotrebio u svoju korist, imalac može zahtevati, nezavisno od prava na naknadu štete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.

Suština je da na strani jednog lica nastane umanjenje imovine (što uključuje izostanak njenog uvećanja), dok na strani drugog lica postoji uvećanje imovine (što uključuje izostanak umanjenja), a da su umanjenje i uvećanje tih imovina u korelaciji, te da za predlaz dela imovine jednog lica u imovinu drugog lica nema osnova u nekom pravnom poslu ili zakonu. U tom slučaju nastaje obaveza sticaoca neosnovano obogaćenog da neosnovno osiromašenom vrati ono što je bez pravnog osnova ušlo u njegovu imovinu. Navedeni opšti uslovi moraju biti ispunjeni u slučaju posebnog sticanja bez osnova – upotrebljavanje tuđe stvari u svoju korist, regulisano članom 219. Zakona o obligacionim odnosima. Pored činjenice da je neko lice upotrebljavalo stvar, bitno je da je od njene upotrebe ostvarilo korist, ali i da mu se time imovina uvećala za vrednost upotrebe, ili je izostalo njeno umanjenje, a da se u korelaciji sa tim nije uvećala imovina vlasnika upotrebljene stvari.

U konkretnom slučaju nije došlo do uvećanja imovine na strani tuženog, obzirom da je tuženi plaćao zakupninu umešaču po osnovu ugovora o zakupu zaključenim sa umešačem na strani tuženog.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić