Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije-Ministarstva odbrane-Vojnograđevinskog centra „Beograd“, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, protiv tuženog AA iz ..., koga zastupa Milija Stanković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2710/17 od 27.09.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 02.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 2710/17 od 27.09.2017. godine u usvajućem delu stava prvog izreke, stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i u navedenom delu predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 40266/13 od 29.09.2016. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime duga isplati 815.995,65 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.08.2009. godine, pa do konačne isplate. Istom presudom je obavezan tužilac da tuženome isplati na ime troškova parničnog postupka 243.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2710/17 od 27.09.2017. godine u stavu prvom preinačena je prvostepena presuda i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime duga 815.995,65 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.02.2016. godine pa do isplate, dok je u pogledu zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos počev od 24.08.2009. godine do 11.02.2016. godine žalba tužioca odbijena i u tom delu potvrđena prvostepena presuda. U stavu drugom izreke preinačena je prvostepena presuda i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 243.000,00 dinara. U stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 168.185,00 dinara i troškove drugostepenog postupka u iznosu od 35.250,00 dinara i stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...) koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona i nalazi da je revizija dozvoljena kao redovna i da je osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom između tužioca kao zakupodavca i tuženog kao zakupca zaključen je 17.11.1998. godine ugovor o zakupu poslovnog prostora-lokala broj ..., površine 14,97 m2, koji se nalazi u zgradi broj ... u ulici ... na ... . Ugovor je zaključen na određeno vreme do 16.11.1999. godine uz mesečnu zakupninu od 654,20 dinara. Tuženi je platio zakupninu za 6 meseci. Po predlogu tuženog od 05.04.2001. godine, dana 05.06.2001. godine između stranaka je zaključen Aneks navedenog ugovora o zakupu sa produženjem roka zakupa do 16.11.2001. godine. Prema članu 12. Ugovora o zakupu ukoliko po isteku ugovorenog roka ili otkaznog roka zakupac ne preda poslovni prostor, sve obaveze zakupca po osnovu ugovora ostaju na snazi do dana faktičkog prijema poslovnog objekta od strane zakupodavca. Tuženi je bio u posedu lokala do 14.04.2010. godine. Zakupninu nije plaćao. Opomenom pred otkaz ugovora od 23.02.2007. godine koji je tuženi primio 28.02.2007. godine tuženi je pozvan na isplatu neplaćenih zakupnina sa pripadajućom kamatom do 31.12.2006. godine. Tužilac je dao otkaz ugovora 20.07.2007. godine, a dopisom od 01.08.2008. godine pozvao je tuženog da izvrši primopredaju lokala 13.08.2008. godine. Prethodno je službenik tužioca pozvao tuženog da vrati ključ poslovnog prostora pri čemu je tuženi obećao da će izvršiti predaju lokala i iseliti svoje stvari o čemu je beleška sačinjena 01.04.2008. godine. Veštačenjem je utvrđeno da visina neplaćenih zakupnina za period od 01.01.2005. godine do 10.04.2010. godine kada je tužilac ušao u posed lokala iznosi 815.995,65 dinara.

Nalazeći da je tuženi bio u državini lokala bez naknade, da ugovor o zakupu nije prestao istekom ugovorenog roka, već ostao na snazi do faktičkog prijema nepokretnosti od strane zakupodavca i da dug tuženog nije zastareo, jer se primenjuje opšti rok zastarelosti iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, drugostepeni sud je obavezao tuženog na isplatu zakupnine u visini utvrđenoj veštačenjem sa kamatom od dana veštačenja do isplate.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijana odluka je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Pravilna je ocena drugostepenog suda da postoji obaveza tuženog na naknadu za korišćenje lokala bez obzira da li je isti koristio za obavljanje delatnosti ili ne, budući da je utvrđeno da je tuženi bio u posedu lokala, da je imao ključ i svoje stvari u poslovnom prostoru do 10.04.2010. godine. Eventualne smetnje stanara u korišćenju lokala, jer je zgrada pretendovala na ovu nepokretnost na šta je ukazivao tuženi u parnici nisu od značaja, jer je u slučaju faktičkog ili pravnog uznemiravanja u posedu zakupljene nepokretnosti tuženi u smislu člana 578. i 580. Zakona o obligacionim odnosima imao pravo na raskid ugovora o zakupu, sniženje zakupnine ili naknadu štete, pri čemu tuženi nije dokazao da je uznemiravan u posedu, da je obavestio o tome tužioca kao zakupodavca, niti je koristio navedena pravna sredstva. Međutim, ocena drugostepenog suda da se dosuđuje neisplaćena zakupnina, jer je ugovor o zakupu bio na snazi da faktičkog prijema poslovnog prostora 10.04.2010. godine je u suprotnosti sa visinom dosuđenog iznosa, obzirom da pobijanom odlukom nije dosuđena neisplaćena zakupnina prema ugovoru o zakupu (član 2. stav 1. i 3. ugovora u iznosu od 654,20 dinara odnosno posle šest meseci usklađena srazmerno rastu cena na malo), već tržišna zakupnina za traženi period, koju je veštak odredio prema cenama zakupa lokala i stanova iz oglasne štampe, što upućuje na naknadu štete kao pravni osnov obaveze pri čemu zakonski uslovi za naknadu štete nisu utvrđeni. Sa iznetih razloga pravni osnov dosuđenog duga je ostao sporan, kao i pravilnost ocene prigovora zastarelosti, a time i visina duga, jer su rokovi zastarelosti za potraživanje zakupnine propisani članom 375. Zakona o obligacionim odnosima i naknadu štete iz člana 376. istog zakona kraći od opšteg roka zastarelosti primenjenog u ovom slučaju. Stoga je pobijana odluka morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić