Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1683/22 od 08.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 608/21 od 18.04.2022. godine. Stavom drugim i trećim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je tužiljina revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilja ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 22.11.2000. godine zaključila brak sa BB, a njihova bračna zajednica je raskinuta tokom 2017. godine. Ugovorom o kupoprodaji Ov 45149/09 od 23.10.2009. godine tužiljin suprug je kupio lokal u izgradnji projektovane površine 82m2 u prizemlju objekta na parceli .. KO Novi Sad na uglu ulice ... i ulice ... u Novom Sadu. Tuženo privredno društvo upisano je u registar privrednih subjekata 24.09.2019. godine, na osnovu odluke osnivača BB o nastavljanju obavljanja preduzetničke delatnosti u formi privrednog društva. Tuženi je, na osnovu menice koju je izdao suprug tužilje, pokrenuo izvršni postupak radi naplate novčanog potraživanja. Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave Iv 1473/19 od 05.12.2019. godine doneo je Osnovni sud u Novom Sadu, a izvršenje je sprovodio javni izvršitelj. Tuženi (izvršni poverilac) i tužiljin suprug (izvršni dužnik) zaključili su 24.12.2020. godine sporazum o prodaji neposrednom pogodbom poslovnog prostora broj .. površine 82m2 u prizemlju stambene zgrade u ulici ... broj .. u Novom Sadu, na katastarskoj parceli .., upisanog u list nepokretnosti .. KO Novi Sad kao svojina izvršnog dužnika. Na osnovu tog sporazuma javni izvršitelj je istog dana doneo zaključak o prodaji označene nepokretnosti neposrednom pogodbom. Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom te nepokretnosti zaključen je 28.12.2020. godine između javnog izvršitelja, koji je istupao u ime i za račun izvršnog dužnika i tuženog kao kupca. Tuženi se u katastru nepokretnosti upisao kao vlasnik tako kupljenog poslovnog prostora. Tužilja nije imala saznanje da je izvršni postupak pokrenut i vođen. Ona je 23.02.2021. godine podnela tužbu kojom je od tuženog BB tražila isplatu novčane protivvrednosti njenog udela u zajednički stečenoj imovini, kojom je tuženi u tom sporu neovlašćeno raspolagao - otuđio svom ocu VV.Tužilja je podnetu tužbu preinačila - povećala tužbeni zahtev i za protivvrednost njenog udela u lokalu u ulici ... broj .. u Novom Sadu. Tuženi u toj parnici je osporio tužbeni zahtev, tvrdeći da je reč o njegovoj posebnoj imovini stečenoj pre braka sa tužiljom, od novčanih pozajmica i prihoda ostvarenog preduzetničkom delatnošću.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je sa pozivom na odredbe članova 171. stav 1. i 174. Porodičnog zakona, kao i odredbe članova 103. stav 1, 280. i 284. Zakona o obligacionim odnosima odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, ugovor o prodaji neposrednom pogodbom, zaključen u izvršnom postupku, nije klasični ugovor o kupoprodaji i rezultat autonomije volje ugovornih strana već jedna od mera, odnosno sredstava izvršenja u cilju namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca. Taj ugovor, u ime i za račun izvršnog dužnika zaključuje javni izvršitelj, a treća lica koja tvrde da na predmetu izvršenja imaju pravo koje sprečava izvršenje su zaštićena prigovorom u izvršnom postupku, odnosno tužbom za nedopustivost izvršenja.

Međutim, u konkretnom slučaju, tužbeni zahtev ne bi bio osnovan čak i da se tužilja, zbog neobaveštenosti o pokretanju i vođenju izvršnog postupka, nije koristila pravom na prigovor trećeg lica, odnosno u slučaju da se prihvati stav o nemogućnosti pobijanja sporazuma ugovora o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom u izvršnom postupku iz razloga zbog kojih se pobijaju obligacioni ugovori nastali kao rezultat autonomije volje ugovarača. Tužbeni zahtev zasnovan je na tvrdnji tužilje da je njeno novčano potaživanje nastalo otuđenjem predmetnog poslovnog prostora zaključenjem sporazuma i ugovora o njegovoj prodaji neposrednom pogodbom, uz istovremenu tvrdnju da je tim radnjama osujećena naplata njenog potraživanja, što je pravno logički neprihvatljivo i neodrživo tumačenje. Tužilja, po mišljenju prvostepenog suda, ukoliko je sporni poslovni prostor zajednička imovina stečena u braku sa BB imala bi pravo na drugačiju pravnu zaštitu, jer bi raspolaganje njenim nepodeljenim udelom u zajedničkoj imovini bilo u suprotnosti sa odredbom člana 174. Porodičnog zakona i imalo bi za posledicu ništavost takvog raspolaganja. Ta činjenica je u ovom sporu bitna jer predmet pobojne tužbe može biti samo punovažan pravni posao, a dosledno sprovođenje tvrdnje iznete u tužbi da je sporni poslovni prostor zajednička imovina ima za posledicu nemogućnost podnošenja pobojne tužbe. U suprotnom, ako predmetna nepokretnost predstavlja posebnu imovinu BB, tužiljino potraživanje ne bi ni postojalo.

Zbog toga, sledom izloženog, po shvatanju prvostepenog suda za tužbeni zahtev je nebitno da li je poslovni prostor koji je bio predmet sporazuma o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom, a zatim i ugovora o kupoprodaji neposrednom pogodbom zajednička imovina tužilje i BB ili njegova posebna imovina, zbog čega nisu izvođeni dokazi podobni za te okolnosti.

Drugostepeni sud je podržao izloženo pravno stanovište nižestepenog suda. Po nalaženju tog suda, tužbeni zahtev je neosnovan i zato što bi tužilja imala pravo na novčano potraživanje u odnosu na predmetni poslovni prostor samo u slučaju ako je tako uvećana posebna imovina jednog supružnika, zbog čega nisu osnovani ni žalbeni navodi da je postupak u ovom sporu trebalo prekinuti do okončanja postupka za deobu bračne tekovine.

Po oceni Vrhovnog suda, izloženo pravno stanovište zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 280. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, svaki porverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverilaca. Tužilja u ovom sporu tvrdi da ima potraživanje prema BB u visni vrednosti svog udela u sticanju zajedničke imovine, između ostalog i predmetnog poslovnog prostora, kojim je njen suprug raspolagao u izvršnom postupku zaključenjem sporazuma o prodaji poslovnog prostora neposrednom pogodbom, realizovanog zaključenjem ugovora o kupoprodaji te nepokretnosti neposrednom pogodbom sa tuženim u ovom sporu, koje tužilja ne može pobijati jer su zaključeni u skladu sa članom 185. stav 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Tužilja zaštitu svog prava ne može ostvariti ni prigovorom trećeg lica iz člana 108. stav 1. navedenog zakona. Saglasno stavu 2. tog člana, treće lice koje na predmetu izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može podneti prigovor kojim traži da se utvrdi nedopustivost izvršenja. Taj prigovor može se podneti samo do okončanja izvršnog postupka, a izvršni postupak prodaje predmetne nepokretnosti okončan je, što potvrđuje činjenica upisa prava svojine tuženog na toj imovini u katastru nepokretnosti.

S toga, po nalaženju revizijskog suda, tužilja ima pravni interes da tužbom iz člana 280. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima traži zaštitu svog prava. Pravno sredstvo predviđeno tom zakonskom odredbom je jedna od mera zaštite interesa poverioca od neosnovanog postupanja dužnika. Okolnost da tužilja nema pravnosnažnu i izvršnu presudu kojom je utvrđeno njeno potraživanje nije smetnja za podnošenje ove tužbe, jer je njeno potraživanje dospelo otuđenjem nepokretnosti u zajedničkoj svojini tužilje i dužnika. Cilj tužbe za pobijanje pravne radnje dužnika, imajući u vidu rok od godinu dana za njeno podnošenje koji se računa od preduzimanja pravne radnje koja se pobija, ne bi se mogao ostvariti ako bi izvršnost potraživanja bila uslov za pobijanje. O tužiljinom potraživanju teče posebna parnica, zbog čega su osnovani n njeni revizijski navodi da je trebalo oceniti ispunjenost uslova za prekid ovog postupka do pravnosnažnog okončanja parnice o njenom novčanom potraživanju. Nižestepeni sudovi su propustili da ocene ispunjenost uslova za prekid ovog postupka, rukovodeći se stavom da se tužilji ne može pružiti zaštita u ovom sporu iz razloga koji su navedeni u obrazloženju njihovih presuda.

Sledstveno izloženom, obe nižestepene presude su ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, radi ocene ispunjenosti uslova za pružanje tražene pravne zaštite pobojnom tužbom, odnosno ispunjenosti uslova za prekid ove parnice do pravnosnažnog okončanja parnice za naplatu tužiljinog novčanog potraživanja nastalog prodajom zajedničke imovine.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković