Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Stojan Takić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Trenčić, advokat iz ..., radi duga i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 7501/2018 od 05.09.2019. godine, na sednici održanoj 03.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 7501/2018 od 05.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 7501/2018 od 05.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 544/14 od 28.08.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji, na ime duga za neisplaćene zakupnine, isplati iznos od 39.640,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.02.2014. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, višak tužbenog zahteva od dosuđenih 39.640,00 dinara do traženog iznosa od 145.960,00 dinara odbijen je kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da isplati iznos od 1.257.774,00 dinara na ime materijalne štete koju je prouzrokovao na lokalu sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.03.2014. godine, kao dana veštačenja, do isplate. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 7501/2018 od 05.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim pravnosnažnom presudom, u potvrđujućem delu, odlučeno je o naknadi štete, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev neosnovan. O ovom pravu tužilje, nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijom se ne ukazuje na drugačije odluke sudova, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi duga i naknade štete, podneta je 05.02.2014. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.257.774,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, pri čemu vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić