Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Katarine Manojlović Andrić, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Lekić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Terzić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 133/19 od 05.07.2019. godine, u sednici održanoj 23.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 133/19 od 05.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 133/19 od 05.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 1566/16 od 01.11.2018. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, protiv tužene kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu, na ime sticanja bez osnova, i to stana postojećeg u ..., u ulici ..., stan broj ..., ..., ulazni broj ..., u površini od 30m2, na katastarskoj parceli broj ... KO ..., upisan u list nepokretnosti broj ... KO ..., za period od 01.09.2006. godine do 31.01.2011. godine, plati iznos od 331.828,07 dinara, u iznosima bliže navedenim u tom stavu izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do konačne isplate, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženoj plati troškove parničnog postupka u iznosu od 63.950,00 dinaa.

Presudom Višeg suda u Valjevu Gž 133/19 od 05.07.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda u stavu prvom izreke, samo u delu u kom je odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na pojedinačno navedene mesečne iznose glavnog duga dospele u periodu od 30.09.2006. godine do 31.01.2011. godine, od dana dospeća zaključno sa 13.09.2016. godine potvrđena. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu za period od 01.09.2006. godine do 31.01.2011. godine plati iznos od 331.828,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.09.2016. godine, pa do konačne isplate, i to na ime korišćenja stana bez osnova, postojećeg u ..., u ulici ..., stan broj ..., ..., ulazni broj ..., u površini od 30m2, na katastarskoj parceli broj ... KO ..., upisan u list nepokretnosti broj ... KO ..., kao i u stavu drugom izreke, tako što se obavezuje tužena da plati tužiocu na ime troškova paarničnog postupka iznos od 116.872,00 dinara. Trećim stavom izreke, obavezan je tužena da plati tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka iznos od 44.872,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odrdaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18), a radi novog tumačenja prava.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je sticanje bez osnova zbog korišćenja nepokretnosti tužioca bez pravnog osnova. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, s obzirom na to da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem da tužiocu ne pripada naknada za korišćenje stana za period od 01.09.2006. godine do 31.01.2011. godine jer je ovo potraživanje tužioca zastarelo, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje i primena odredaba o zastarelosti, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 14.09.2016. godine, a u podnesku od 30.10.2018. godine kojim je tužilac preinačio tužbu, kao vrednost predmeta spora u ovoj parnici označen je iznos od 331.828,07 dinara. Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda u delu zahteva za glavnu stvar, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni ni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić