.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4361/2020
04.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Aranđelović, advokat iz ..., protiv tuženog Republika Srbija, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 123/20 od 21.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 04.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 123/20 od 21.05.2020. godine u stavu 2. izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu Prr1 49/19 od 17.01.2020. godine, stavom I izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi štetu u iznosu od 680.395,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2010. godine do isplate, zatim obračunatu zakonsku zateznu kamatu u iznosu od 316.059,55 dinara i troškove parničnog postupka u iznosu od 15.906,66 dinara. Stavom drugim II izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu plati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 680.395,07 dinara od 05.05.2010. godine do 16.09.2010. godine. Stavom III izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 48.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 123/20 od 21.05.2020. godine, stavom 1. izreke odbijena je žalba tuženog, kao neosnovana i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Paraćinu Prr1 49/19 od 17.01.2020. godine u delu stava I izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu naknadi štetu u iznosu od 680.395,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.10.2019. godine do isplate, zatim obračunatu zakonsku zateznu kamatu u iznosu od 316.059,55 dinara i troškove parničnog postupka u iznosu od 15.906,66 dinara i u stavu III izreke. Stavom 2. izreke prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava I izreke na taj način što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu u kome je tužilac tražio da mu se dosudi zakonska zatezna kamata na iznos od 680.395,07 dinara u periodu od 16.09.2010. godine do 24.10.2019. godine. Stavom 3. izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Blagovremenom revizijom tužilac pobija pravnosnažnu presudu donetu u drugom stepenu zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku, uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev. Pravo na reviziju u smislu navedene odredbe zakona ocenjuje se sa stanovišta vrednosti glavnog potraživanja, a ne sporednih potraživanja među koja spadaju i kamate.
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene presude kojom je preinačena odluka o zakonskoj zateznoj kamati, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužioca nije dozvoljena.
U konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, to jest revizija nije dozvoljena zbog delimičnog preinačenja prvostepene odluke, zbog prirode dela odluke koji se pobija.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odbacio reviziju tužioca, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija,
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
