.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4362/2022
06.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Stanković, Branke Dražić, Jelene Ivanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Goran Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište i isplata naknade, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3176/21 od 26.01.2022. godine, u sednici održanoj 06.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3176/21 od 26.01.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3176/21 od 26.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 789/17 od 23.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor tuženog o apsolutnoj nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je ništav Sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište broj ../.. od 26.09.2013. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog manje utvrđene i isplaćene naknade za eksproprisano zemljište za Kp br. .. i Kp br. .., upisane u LN broj .. za KO ..., isplati iznos od 1.295.744,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.09.2021. godine do isplate, dok je tužbeni zahtev tužilje za traženu zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos od 26.09.2013. godine do 23.09.2021. godine, odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 272.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3176/21 od 26.01.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite o kom je odlučeno pobijanom odlukom je naknada za eksproprisane nepokretnosti. Pobijanom odlukom je usvojen tužbeni zahtev, pa je tuženi obavezan da tužilji plati naknadu, uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava izraženog u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, zasnovanih na činjeničnom stanju kao u ovoj pravnoj stvari. Tuženi uz reviziju jeste dostavio pravnosnažne odluke drugostepenih sudova kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ali kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, proizilazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja ništavosti i isplate podneta je 22.03.2017. godine, a vrednost spora je 1.295.744,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Marina Milanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
