Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA iz ..., koga zastupa Bojan Drmončić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača JKP „GSP Beograd“, koje zastupa Zoran Popović, advokat iz ..., radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž 1784/17 od 11.04.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 23.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija protivnika predlagača, UKIDAJU rešenja Višeg suda u Jagodini Gž 1784/17 od 11.04.2018. godine i Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 776/13 od 19.05.2016. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 776/13 od 19.05.2016. godine, usvojen je predlog i utvrđeno da je predlagač zakupac na neodređeno vreme stana broj ..., u ..., u ulici ... ..., a što je protivnik predlagača dužan priznati a ukoliko nema uslova za zaključenje ugovora za navedeni stan, koji je na korišćenje dobila majka predlagača sada pok. BB, obezbedi predlagaču drugu odgovarajuću stambenu jedinicu na kojoj će predlagač biti zakupac na neodređeno vreme. Određeno je da ovo rešenje zamenjuje ugovor o zakupu stana, dok se isti ne zaključi, shodno odredbama Zakona o stanovanju i obavezan protivnik predlagača da predlagaču na ime troškova postupka isplati 44.280,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž 1784/17 od 11.04.2018. godine, potvrđeno je navedeno rešenje i žalba odbijena kao neosnovana.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju protivnik predlagača, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 27. stav 1. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i člana 399. u vezi člana 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.125/2004, 111/2009) koji se u ovom vanparničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/2001) i nalazi da je revizija dozvoljena i osnovana. 

Iz pobijanog rešenja proizlazi da je majka predlagača, sada pok. BB, dobila stan broj ..., u ul. ... br. ..., u ..., za sebe i predlagača kao člana porodičnog domaćinstva 1989. godine. Do useljenja nije došlo, jer je odluka o dodeli stana osporena u parnici. Majci predlagača je kao privremeno rešenje dodeljen stan u istoj zgradi u kome je preminula 2011. godine. Iz originala stambenog dosijea za BB, drugostepeni sud je utvrdio da u odluci protivnika predlagača br. ... od 17.04.1990. godine o dodeli stana, nema imena predlagača kao člana porodičnog domaćinstva, ali da postoje tragovi koji ukazuju da je u tom delu bilo otkucano, da je odluka izrađena na mehaničkoj mašini i da original ne može imati takve „ostatke“ već jedino kopije, te je zaključeno da je predmetni stan BB, trebala da koristi sa sinom.

Nalazeći da odluka o dodeli stana BB nije poništena i da predlagač ima svojstvo člana porodičnog domaćinstva, nosioca stanarskog prava, nižestepeni sudovi su primenom člana 34. Zakona o stanovanju usvojili predlog i utvrdili pravo predlagača da kao zakupac na određeno vreme koristi sporni stan ili drugu odgovarajuću stambenu jedinicu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana odluka je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Nije sporno da je majka predlagača nakon pozitivno okončane parnice za poništaj njene odluke o dodeli stana imala pravni osnov za sticanje stanarskog prava, odnosno zakupa na neodređeno vreme, jer je imala zakonske uslove za zaključenje ugovora o zakupu i useljenje u stan. Donošenjem Zakona o stanovanju („Sl. glasnik RS“, br.50/92), na stanu se više nije moglo steći stanarsko pravo (član 30. stav 1), ali je nosilac stanarskog prava, koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu zakona, a nije zaključio ugovor o otkupu stana do 31.12.1995. godine, nastavljao da koristi stan kao zakupac stana na neodređeno vreme (član 31. stav 1). Odredbama člana 34. stav 1. istog zakona je bilo propisano da u slučaju smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana, zakupac na tom stanu postaje član porodičnog domaćinstva, koji je nastavio da koristi stan po sledećem redosledu: bračni drug, dete rođeno u braku, van braka, usvojeno i pastorče... Prema citiranim odredbama predlagač stiče aktivnu legitimaciju u ovom postupku i pravo na sukcesiju stana kao zakupac na neodređeno vreme, kao član porodičnog domaćinstva prethodnog nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca na neodređeno vreme. Međutim, ocenu statusa člana porodičnog domaćinstva predlagača, nižestepeni sudovi su zasnovali isključivo na činjenicama da odluka o dodeli spornog stana BB, nije poništena i da je stan dodeljen za korišćenje i predlagača kao člana porodičnog domaćinstva što je protivnik predlagača osporavao tokom postupka. Na izneti način pogrešno su primenjene odredbe člana 34. stav 1. Zakona o stanovanju jer nije ispitana i utvrđena odlučna činjenica postojanja zajednice života predlagača i zakupca na neodređeno vreme bez koje porodično domaćinstvo označenih lica ne postoji. Za sukcesiju prava zakupa relevantno je vreme smrti pravnog prethodnika predlagača, pri čemu je za sada prema pisanim dokazima u spisima navedena činjenica sporna.

Sa iznetih razloga, pobijana odluka je morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, imajući u vidu po potrebi i pravila o uputu na parnicu, propisanu članom 23. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku.

Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 407. stav 2. u vezi člana 412. stav 5. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić