Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4366/2019
01.07.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Filipović, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ivan Simić, advokat iz ..., radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3768/18 od 12.09.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 01.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3768/18 od 12.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu P 410/17 od 19.09.2017. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je apsolutno ništav i ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen pred Opštinskim sudom u Smederevu pod R3 583/07 od 04.01.2008. godine, između tuženih, kao davaoca izdržavanja i sada pok. GG, kao primaoca izdržavanja, u delu kojim je primalac izdržavanja ostavio tuženima u naknadu za doživotno izdržavanje posle svoje smrti u svojinu i državinu dvosoban stan u stambenoj zgradi u ...., ul. ... br. ..., površine 65m2, što su tuženi dužni da priznaju i trpe i da tužiocu predaju u državinu navedeni stan. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 165.100,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3768/18 od 12.09.2018. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18 - ZPP), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.