U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Labud Stojanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milijan Radovanović, advokat iz ..., radi raskida sporazuma, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2089/20 od 29.10.2020. godine, u sednici održanoj 12.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2089/20 od 29.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 853/17 od 17.10.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine Sporazum o konstituisanju stvarne službenosti zaključen i overen pred tim sudom 26.01.2010. godine pod brojem Ov 877/10 između stranaka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 103.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2089/20 od 29.10.2020. godine, donetom nakon održane rasprave, žalbe stranaka su usvojene, ukinuta je prvostepena presuda i odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine Sporazum o konstituisanju stvarne službenosti zaključen i overen pred Osnovnim sudom u Kraljevu pod brojem Ov 877/10 dana 26.01.2010. godine između stranaka i obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 106.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda revizija je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20).

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zaključile i pred sudom overile Sporazum o konstituisanju stvarne službenosti 26.01.2010. godine pod Ov.br. 877/10, kojim su predvideli da tuženi može uz pomoć svojih izvođača, upotrebom neophodnog oruđa, alata i mašina, da postavi cevi stranom bliže do reke Studenice na kp. br. .., .., .., .., .., .., .. i .., kao poslužnih dobara, za potrebe odvođenja vode trasom koja odgovara tehničkim uslovima postavljanja cevovoda u mini hidroelektranu, kao povlasnog dobra. Sporazum je zaključen bez naknade, a u ime tuženog ga je po ovlašćenju potpisao njegov otac. Tužiocu je, kao i ostalim potencijalnim vlasnicima poslužnih dobara, usmeno obećano snabdevanje strujom sa buduće mini hidroelektrane. U katastarskom operatu tužilac se vodio kao vlasnik navedenih parcela, međutim, za neke od parcela obuhvaćene sporazumom nisu izvršene promene vlasništva u javnim knjigama. Kp. br. .. KO ... je po ugovoru o trampi još od 2002. godine u svojini tužiočevog brata VV, koji je na toj parceli izvodio građevinske radove, a po ugovoru o doživotnom izdržavanju od 24.12.1988. godine zaključenom između tužioca, kao davaoca izdržavanja i GG, njegovog oca, kao primaoca izdržavanja, predviđeno je da polovina kp. br. .., .., .., .., .., .. i .. KO ... nakon smrti primaoca izdržavanja ostaje u nasleđe tužiocu, što znači da su samo delovi tih parcela bili u vlasništvu tužioca. Navedene činjenice bile su poznate i ocu tuženog prilikom potpisivanja Sporazuma, pa je tuženi od tužiočevog brata DD zatražio saglasnost za konstituisanje službenosti preko parcela u njegovom posedu, ali je tužiočev brat odbio da mu da saglasnost. Tuženi ni od ostalih vlasnika susednih parcela nije dobio saglasnost za postavljanje cevovoda, a prolaz preko istih bio je neophodan za realizaciju službenosti predviđene spornim Sporazumom. Nalogom Republičkog inspektora Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 08.06.2001. godine tužiocu je naloženo da ukloni granje, kamenje, da usmeri vodotok starim koritom, odnosno uspostavi prvobitno stanje. Iz izveštaja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republičke direkcije za vode, vodne inspekcije Kraljevo od 10.07.2018. godine sledi da tužilac nije upozoren, niti mu je dostavljeno bilo kakvo obaveštenje da bi postavljanjem cevovoda za potrebe mini hidroelektrane uz korito reke Studenice, Rovinskog i Đakovičkog potoka (pritoka Studenice) bilo u suprotnosti sa Zakonom o vodama, niti se tužilac u periodu od 01.01.2007. godine do 10.07.2018. godine obraćao Raškom upravnom okrugu u Kraljevu za zaštitu svog prava zbog postavljanja cevovoda za potrebe navedene minihidroelektrane.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 443/12 od 25.04.2016. godine, donetom u ovom postupku, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je Sporazum o konstituisanju službenosti ništav pravni posao i da ne proizvodi pravno dejstvo, jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Tužilac je eventualnim zahtevom tražio da se raskine predmetni Sporazum na osnovu člana 133. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Prvostepeni sud je odbio, kao neosnovan eventualni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine predmetni Sporazum, sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao da su posle zaključenja Sporazuma nastupile neke od okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane ili zbog kojih se ne može ostvariti svrha ugovora, odnosno da nisu ispunjeni uslovi iz člana 133. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima za raskid spornog sporazuma.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave ukinuo prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan eventualni zahtev tužioca, primenom člana 133. stav 1. i člana 137. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao svoje činjenične tvrdnje da se ne može ostvariti svrha zaključenog spornog sporazuma i da ispunjenje preuzetih obaveza po spornom sporazumu ne odgovara njegovim očekivanjima i da ga čini nepravičnim, kao i da je izvođenje radova u suprotnosti sa Zakonom o vodama,

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno navodima revizije, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Ocenu osnovanosti zahteva za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti ceni se u skladu sa članom 133. i 134. Zakona o obligacionim odnosima, koje regulišu uslove za raskid u slučaju nastupanja promenjenih okolnosti u toku trajanja ugovora. Članom 133. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine. Stavom 2. istog člana, propisano je da se raskid ugovora ne može zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći ili savladati.

Shodno citiranim odredbama Zakona o obligacionim odnosima, ugovor može biti raskinut ako po njegovom zaključenju, a pre ispunjenja obaveze, nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane (prvi razlog), ili ako se zbog tih okolnosti ne može ostvariti svrha ugovora (drugi razlog), a u oba slučaja u meri koja ugovor izvodi iz sfere očekivanja ugovornih strana i koja, po opštem mišljenju, njegovo održavanje čini nepravičnim, s tim što raskid ne može tražiti strana koja je bila dužna da te okolnosti uzme u obzir još u vreme zaključenja ugovora ili ih je mogla izbeći, odnosno savladati.

Kada se pođe od napred citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima i utvrđenog činjeničnog stanja, da su stranke zaključile i pred sudom overile sporazum o konstituisanju stvarne službenosti 26.01.2010. godine, prema kom sporazumu je obaveza tužioca bila da omogući tuženom postavljanje i nesmetano održavanje cevovoda preko parcela koje su u momentu zaključenja sporazuma bile upisane u javnim knjigama kao vlasništvo tužioca, pravilan je zaključak drugostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi za raskid spornog Sporazuma shodno članu 133. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da posle zaključenja spornog Sporazuma nisu nastupile okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze tužioca, niti okolnosti zbog kojih se ne može ostvariti svrha ugovora. Naime, nalog Republičkog inspektora, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 08.06.2001. godine, kojim je tužiocu naloženo da ukloni granje, kamenje, da usmeri vodotok starim koritom, odnosno uspostavi prvobitno stanje je donet pre zaključenja spornog sporazuma, pa se ne radi o novoj okolnosti nastaloj posle zaključenja spornog sporazuma, a tužilac nije dokazao da je nakon zaključenja spornog sporazuma upozoren ili da mu je dostavljeno bilo kakvo obaveštenje da bi postavljanjem cevovoda za potrebe mini hidroelektrane uz korito reke Studenice, Rovinskog i Đakovičkog potoka bilo u suprotnosti sa Zakonom o vodama, niti se tužilac obraćao Raškom upravnom okrugu u Kraljevu za zaštitu svog prava zbog postavljanja cevovoda za potrebe mini hidroelektrane. Zatim, kada se pođe od toga da je obaveza tužioca bila da omogući tuženom postavljanje i nesmetano održavanje cevovoda preko parcela koje su u momentu zaključenja sporazuma bile upisane u javnim knjigama kao njegovo vlasništvo, a da je izvođenje radova od strane tuženog uslovljeno dobijanjem neophodnih dozvola za izgradnju mini hidroelektrane, tužilac nije dokazao da tuženi nije dobio te dozvole. Činjenica da su u vezi predmetnih nepokretnosti zaključeni ugovor o trampi i ugovor o doživotnom izdržavanju su bez uticaja na drugačiju odluku, jer je tužilac u vreme zaključenja spornog sporazuma bio upisan kao vlasnik istih.

S obzirom da tužilac nije dokazao postojanje uslova za raskid spornog Sporazuma u smislu člana 133. Zakona o obligacionim odnosima, to je pravilno odlučio drugostepeni sud, kada je odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija 
Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić