.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4369/2021
15.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Marković, advokat iz ..., protiv tuženih Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, Filijala Kruševac i Centra za socijalni rad „Trstenik“ iz Trstenika, čiji je punomoćnik Svetozar Nedeljković, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog Centra za socijalni rad „Trstenik“, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 832/21 od 20.04.2021. godine, u sednici veća održanoj 15.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog Centra za socijalni rad „Trstenik“, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 832/21 od 20.04.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog Centra za socijalni rad „Trstenik“, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 832/21 od 20.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 1388/18 od 16.10.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu, na ime stečenog bez osnova, solidarno plate iznos od 2.635.470,00 dinara u pojedinačnim iznosima, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog iznosa pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se tuženi obavežu da tužiocu na ime naknade materijalne štete solidarno plate iznos od 971.522,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose navedene u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka solidarno plate iznos od 231.027,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 832/21 od 20.04.2021. godine, stavom I izreke, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, za dosuđeni iznos po pravilima o sticanju bez osnova od 893.707,00 dinara, za period od 01.11.2008. godine do 01.08.2017. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos naveden u izreci. Stavom II izreke, usvojene su žalbe tuženih, pa je preinačena ista presuda u preostalom delu stava prvog izreke i stavu trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno plate na ime stečenog bez osnova razliku od dosuđenog iznosa iz stava prvog izreke drugostepene presude do traženog iznosa za period od 01.11.2008. godine do 01.08.2017. godine, odnosno za iznos od ukupno 1.674.661,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, na svaki mesečni anuitet, kao i za iznos od 67.102,00 dinara za period od 01.08.2017. godine do 05.02.2018. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos kao neosnovan, a tuženi su obavezani da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plate iznos od 94.059,00 dinara. Stavom III izreke, odbijen je zahtev drugotuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi Centar za socijalni rad „Trstenik“ blagovremeno je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka ukazujući na razloge za primenu člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je isplata uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, na osnovu čl. 23. i 25. ranije važećeg Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne siguranosti građana („Sl. glasnik RS“, br.36/91...115/2005). O pravu tužioca na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, drugostepeni sud je odlučio uz adekvatnu primenu materijalnog prava, tako što je tužiocu dosudio ovu naknadu, umanjenu za iznos novčane naknade za pomoć i negu drugog lica koju je tužilac kao korisnik ostvario po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Obrazloženje pobijane presude za odluku u usvajajućem delu ne odstupa od sudske prakse po pitanju pasivne legitimacije, imajući u vidu da se tuženi Centar za socijalni rad „Trstenik“ finansira iz budžeta Republike Srbije u delu za javna ovlašćenja, a tuženi Republički fond za penzijsko osiguranje nije, po službenoj dužnosti kod nadležnog Centra (drugotuženog), pokrenuo postupak za ostvarivanje prava na uvećeni dodatak za pomoć i negu drugog lica u korist tužioca, kao lica koje je ovo pravo ostvarilo u Fondu do 30.06.2006. godine. Shodno navedenom, tuženi su bez pravnog osnova ostvarili korist u visini uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica koji je trebalo da bude isplaćen tužiocu, zbog čega su u obavezi da tužiocu plate naknadu po pravilima o sticanju bez osnova. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, a uz reviziju nisu priložene sudske odluke o različitom postupanju sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je konkretna i suprotno presuđenju sudova o istom zahtevu, zbog čega je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije ni dozvoljena ni kao redovna.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 13.09.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 893.707,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena. Revizija nije dozvoljena ni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, s obzirom da je drugostepena presuda preinačena u korist tuženog kao revidenta.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
