.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4370/2021
24.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ... kod ..., čiji je punomoćnik Vladan Pantović advokat iz ..., protiv tužene BB iz ... i VV iz sela ... kod ..., čiji je zajednički punomoćnik Zlatan Kurtović advokat iz ..., radi poništaja dela ugovora o kupoprodaji zbog povrede prava preče kupovine, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2927/20 od 29.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 24.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2927/20 od 29.03.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2927/20 od 29.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 30/20 od 24.09.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i delimično je poništen ugovor o prodaji nepokretnosti - poljoprivrednog zemljišta, u odnosu na kp. br. ... zv. „... – ...“, po kulturi njiva 6. klase, u površini od 1,14 ari i voćnjak 5. klase u površini od 1,57 ari, ukupne površine 2,71 ar, upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., zaključen između prvotužene kao prodavca i drugotuženog kao kupca, overen pred Javnim beležnikom Ahmetom Ademovićem iz ... pod brojem OPU: 271-2018 od 12.03.2018. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da tužilac ima pravo preče kupovine nepokretnosti - poljoprivrednog zemljišta označenog kao kp. br. ... pod istim uslovima iz ugovora o prodaji nepokretnosti OPU: 271-2018 od 12.03.2018. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je prvotužena da zaključi ugovor o prodaji nepokretnosti sa tužiocem u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, a ukoliko tu obavezu ne izvrši u ostavljenom roku, presuda će služiti kao podobna isprava za upis prava svojine tužioca na nepokretnosti označenoj kao kp. br. ..., upisanoj u list nepokretnosti broj ... KO ... . Stavom četvrtim izreke, ovlašćena je prvotužena da u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude iz sudskog depozita podigne iznos od 32.114,00 dinara na ime kupoprodajne cene. Stavom petim izreke, obavezan je drugotuženi da u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude preda u državinu tužiocu nepokretnost označenu kao kp. br. ... KO ... . Stavom šestim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 54.360,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2927/20 od 29.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P 30/20 od 24.09.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18, 18/20 - u daljem tekstu: ZPP), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, utvrđeno je da je tužilac imalac prava preče kupovine kp. br. ... u odnosu na drugotuženog, sa kojim je prvotužena zaključila ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, jer se tužiočeva kp. br. ... pretežnim delom graniči sa spornom kp. br. ..., koja sa preostale dve parcele (kp. br. ... i ...) koje su takođe bile predmet istog kupoprodajnog ugovora ne čini jedinstvenu celinu. Po stanovištu nižestepenih sudova, u situaciji kakva je konkretna, kada se tužiočeva parcela pretežnim delom graniči sa spornom parcelom koja je predmet prodaje, prvotužena je kao prodavac bila u obavezi da pre zaključenja ugovora sa drugotuženim prethodno pismeno ponudi tužiocu kao vlasniku susedne parcele da kupi spornu kp. br. ..., što prvotužena nije učinila. Stoga je poništen kupoprodajni ugovor zaključen između tuženih u odnosu na parcelu br. ..., a tužilac koji je prethodno kod suda položio novčani iznos u visini tržišne vrednosti sporne parcele br. ..., stekao je pravo da od prodavca nepokretnosti istu kupi pod istim uslovima kao i kupac iz poništenog ugovora.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Nižestepeni sudovi su prilikom odlučivanja primenili relevantne odredbe Zakona o prometu nepokretnosti, te ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačavanje sudske prakse, ni novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Odluke nižestepenih sudova u konkretnom slučaju u skladu su sa ustanovljenom sudskom praksom i pravnim stavom izraženim u brojnim odlukama revizijskog suda. Sudska odluka koja se u reviziji navodi kao primer različite sudske prakse, nije zasnovana na istom činjeničnom i pravnom osnovu kao pobijana presuda, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.04.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 32.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
