Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž. br. 90/19 od 11.07.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba Grada Valjeva i rešenje Osnovnog suda u Valjevu R1 21/18 od 22.11.2018. godine, je potvrđeno.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, Grad Valjevo je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost podnete revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija u odnosu na predlagače GG, VV, ŽŽ, ZZ i II nije dozvoljena, jer vrednost predmeta spora pobijanog dela rešenja u odnosu na njih i to u odnosu na GG i VV po 3.349.812,00 dinara (27.785,43 evra), kao ni vrednost predmeta spora pobijanog dela rešenja u odnosu na ŽŽ, ZZ i II u iznosu od po 4.466.416,00 dinara (odnosno 37.047,46 evra) očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga dana 29.05.2015. godine, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 408. i 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 – u daljem tekstu ZPP) u vezi sa članom 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pa je našao da revizija Grada Valjeva u odnosu na predlagače AA, BB, DD, ĐĐ i EE, nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim delimičnim rešenjem Komisije za vraćanje oduzetog zemljišta Grada Valjeva od 18.04.2013. godine, u stavu prvom izreke, priznato je pravo na novčanu naknadu pravnim sledbenicima ranijeg sopstvenika DD, ovde predlagačima; u stavu dva izreke navedenog rešenja određeno je da novčana naknada pada na teret DP „JJ“ u stečaju. Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Valjevu St br. 53/10 od 19.01.2017. godine, zaključen je postupak stepaja nad DP „JJ“, predlagači su prijavili potraživanje, potraživanje je osporeno, a predlagači upućeni na parnicu koju nisu pokrenuli radi utvrđivanja osnovanosti potraživanja, pa nisu učestvovali u deobi stečajne mase, a stečajni upravnik nije vršio rezervaciju sredstava za osporena potraživanja. Kako je nad DP „JJ“ koja je obavezana na plaćanje naknade po rešenju Upravnog organa zaključen postupak stečaja, to je obavezan Grad Valjevo na isplatu predmetne naknade saglasno odredbi člana 12. stav 3. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. U postupku utvrđivanja visine naknade za oduzeto zemljište, prvostepeni sud je postupajući u skladu sa članom 42. Zakona o eksproprijaciji, a u vezi člana 9. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza i obaveznog otkupa poljoprivrednih obaveza, pribavio izveštaj Poreske uprave o tržišnoj vrednosti oduzetog zemljišta. Obavljeni su i uviđaj i veštačenje preko veštaka geometra, koji je izvršio identifikaciju parcela i veštačenje preko veštaka građevinske struke koji se izjasnio o tržišnoj vrednosti predmetnih parcela. Poreska uprava – Filijala Valjevo, izjasnila se da je tržišna vrednost oduzetog zemljišta 980,00 dinara po m2 u izveštaju od 06.06.2016. godine, u kome je navela da je vrednost obračunata primenom metodologije i kriterijuma za utvrđivanje poreske osnovice u postupku utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava, a nakon toga u dopunama svog izveštaja od 10.10.2016. godine i 08.05.2018. godine, izjasnila se da ostaje pri ranijim navodima i procenjenoj tržišnoj vrednosti od po 980,00 dinara po m2, te da je vrednost zemljišta obračunata primenom metodologije i kriterijuma za utvrđivanje poreske osnovice u postupku utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava za promet istog ili sličnog zemljišta na tržištu, koje je u istoj ili susednoj katastarskoj parceli, iste ili slične kulture i klase, bez izlaska na lice mesta radi identifikacije parcela. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke od 01.03.2016. godine i dopune tog nalaza od 16.09.2016. godine, 11.05.2017. godine i 22.11.2018. godine, utvrđena je kultura svake parcele ponaosob, položaj parcela koje se od njih nalaze u građevinskom, a koje izvan građevinskog područja, koje u zoni stanovanja, a koje izvan te zone, kao i stanje u pogledu izgrađenosti kat.parcela, kao i o komunalnoj i infrastrukturnoj opremljenosti istih, te da vrednost uloženih sredstava u komunalno i infrastrukturno opremanje predmetnih kat.parcela iznosi 10% od ukupne tržišne vrednosti, imajući u vidu nizak nivo komunalne opremljenosti. Prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti, veštak je infomacije prikupljao od agencija za promet nekretnina, vršio je analizu oglasa za kupoprodaju nepokretnosti, anketirao lokalno stanovništvo, te je na osnovu dobijenih informacija, a uzimajući u obzir namenu, veličinu i položaj predmetnih parcela zaključio da vrednost zemljišta na navedenim parcelama iznosi 103.500,00 dinara po 1 aru, a ukupno za sve parcele 50.247.180,00 dinara, pri čemu je tržišna vrednost predmetnih parcela umanjena za 10% na ime komunalnog i infrastrukturnog opremanja istih.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je obavezao Grad Valjevo da predlagačima, kao pravnim sledbenicima ranijeg sopstvenika isplati naknadu za eksproprisano zemljište prema tržišnoj ceni navedenoj u nalazu veštaka.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbama Grada Valjeva, prihvatio stanovište prvostepenog suda u pogledu primene odredbe člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe Zakona o eksproprijaciji, kada su obavezali Grad Valjevo da predlagačima isplati naknadu za eksproprisane nepokretnosti.

Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili naknadu za eksproprisane nepokretnosti prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka, u skladu sa odredbom člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji.

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji, propisano je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu, prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako Zakonom nije drugačije propisano. Stavom 2. istog člana propisano je da procenu tržišne cene iz stava 1. vrši organ za utvrđivanje poreza na promet apsolutnih prava na nepokretnostima.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti (poreska uprava) vrši procenu tržišne cene za eksproprijaciju konkretne nepokretnosti, što ujedno predstavlja i najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost. Međutim, poreska uprava ne određuje tržišnu vrednost eksproprisane nepokretnosti, već njenu procenu, pri čemu je u slučaju da se ne postigne sporazum o naknadi, jedino sud nadležan da u vanparničnom postupku odredi naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Iz odredbe člana 136. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku proizilazi da sud, pored procene koju je dala poreska uprava, može da izvede i druge dokaze koje učesnici predlažu i da odredi veštačenje, ako smatra da je to od značaja za određivanje visine naknade.

U konkretnom slučaju, tržišna cena koju je navela poreska uprava u svom izveštaju predstavlja polaznu osnovu za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost (980,00 dinara po m2). Predlagači nisu prihvatili da im se naknada isplati prema proceni poreske uprave, te su u cilju utvrđivanja realne tržišne cene eksproprisanih nepokretnosti i visine naknade za iste, predložili veštačenje u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom člana 136. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Za razliku od poreske uprave koja procenu tržišne vrednosti zemljišta u svom izveštaju nije detaljno obrazložila, veštak je u svom nalazu sagledao mnoge faktore koji određuju tržišnu vrednost zemljišta (infrastrukturu, pogodnost lokacije, udaljenost od centra, povezanost sa saobraćajem, namenu, ponudu i tražnju). Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje da nižestepeni sudovi nisu primenili odredbu člana 42. Zakona o eksproprijaciji, odnosno da su istu pogrešno primenili.

Revizijskim navodima nije dovedeno u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja. Navodi revizije su već isticani u sprovedenom postupku i po oceni Vrhovnog kasacionog suda detaljno i pravilno su ocenjeni u pobijanoj odluci.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovanu reviziju i odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Odluka kao u stavu drugom izreke, doneta je na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić